Delo

X Р 0 Н И К А 105 трупе, не зна се шта је бедније“. — Када бих устврдио на овоме месту: да после онаквих ненакнађених губитака у трупи, ја имам не само право него и драматуршку дужност да нивб репертоара спустим у границе његове могућности, — уверен сам да би ми највећи број читалаца дао за право, али не и г. Грол, јер он врло добро зна, да смо и у најлепше доба досадашњега развитка Народног Позоришта многе ствари давали онако како би их понеки из праве отаџбине тих комада —једва познали!.. И доиста г. Грол био би у нуном праву да ми замери, јер би најлепши део нашега репертоара још био непреведен и неприказан. Задовољити начело: колико се и како се за наше прилике најбоље може, — била је стална брига свих досадашњих Управа и њихив једино жељени успех. Зло је дати горе него што се доиста може. — Пошто је г. Грол тако кратко и немилосрдно одредио вредност данашњега репертоара, не остаје ми ништа друго него да опет позовем у помоћ методу успоређивања. Ако г. Грол јавно призна да му је репертоар у сезони 1905—1906 г. „вашарска гомила комада“ —- ја ћу потражити, па можда и наћи, какав други пут и начин да му докажем да је репертоар 1907—1908 г. и са више системе и тенденције и литерарнији од његова. Дотле, да поредимо та два репертоара. У сезони 1905—1906 г. (драматурија г. Грола) приказано је 42 оригинала 70 пута, у 47 представа. У сезони 1907—1908 г. приказано је 43 оригинала 109 пута, у 76 представа. Драматургија г. Грола имала је високо истакнуту фирму „Неговање српског репертоара“; моја драматургија има само незваних кумова који је крсте како ко стигне. Најчешће јој дају име „Неговање оперете на штету српског репертоара“. И г. Грол баш у овим својим чланцима није се устезао да је тако крсти, јер вели да је државна помоћ од 100.000 динара, између осталог, отишла: „на распикућно неговање оиерете, чак и после осведоченог искуства да она — поред тога што расипа снагу и пажњу, што скреће у страну цео рад, што деморализује укус, што срамоти национално позориште — једе и оно мало с муком стечене и испрошене помоћи српској позоришној уметности". — Зар носле ових и оваквих врста не стичем право, да упитам г. Грола: на када је данашња Управа, поред „оперете“, стигла да да 109 приказа српских комада а ви обележени и