Delo

БУДНП СНОВН 53 „Уз њу he, дакако, нристати сви људи настраних појмова о моралу; сви који као и она гледају овај свет кроз нризму свога болеснога идеализма. Сви ће ти запети о неко моје назови — обећање, поштено задану реч на вечну љубав и верност и — шта ти ја још знам. Али зар може човек одговарати за сваку реч, која му се у полунесвесном љубавном заносу са усана омакла, ге да за то кави и онда, кад се из тога заноса ирене и освести? Зар да том тренутном лакоумљу жртвује сву своју будућност ? Прошла су она времена, у којима су љубавне авантуре играле велику улогу; данашњи живот за њнх не хаје, већ немилице тражи своје. Па тим његовим захтевима подлегао сам и ја.“ И —- задовољан тим и таким својим уверењем крену мислима мало смелије : „Да, да, са свим је природно што сам се за времена освестио. Јер — чему би на сусрет пошао, да то ниеам учинио? Доживотној борби против разних недаћа, којима је живот човечји испреплетан и тешкој муци, која сатире снагу човечју за време рада око набавке оно мало насушна хлеба. Не, не. Наш век је век кристализована реализма, век здрава појма о задатку човечјега живота. Пут који том задатку води, мора бити утрвен начином којим се најбрже долази до главног цпља; а гај начин зове се правим именом — осигурана будућност“. „Али“, дода, осећајући како душевни немир у њему све тшше превлађује, „зашто толико морити главу о томе, што се са свим ириродним начином развило? Случај је хтео, да се са мојом новом, садањом заручницом чешће виђам, да се она у мене загледа, озбиљно ме заволи, те то оцу своме и призна. Па кад ми је овај — бојећи се зар, да му слаб.уњава јединица, ако јој жељу не испуни, здравл>ем још више не ороне с богатим миразом, готово рећи сам своју кћер понудио, усвајајући уз остале моје неприлике и ту, што сам на испиту пао, нпје ли природно, што сам понуду оберучке прихватио? Та он ми је том својом понудом пружио све погодбе за безбрижан и у сваком гтогледу удобан живот. А што је моја нова заручница Мађарица, — то ми тек неће сметати?“ и он нехотице погледа око себе, као да је на своје питање од некога одговор очекивао. „Но“, дода, пошто је неко време замишљен седео „свакојако је добро, што ћу по венчању, како то мој будући таст жели, оетати овде у престоници у његовој кући. Тако бар