Delo

56 Д Е Л 0 бугарских калуђера полиција и војска потерају га и он једва умакне. Впо је неко време уиравитељ ђевђелиских школа, :за тим архимандрит кумановског манастира св. Прокора Пчпњског. За све то време он је неирестано хапшен, протериван, осуђиван на сто и једну годину робије, амнестнран и осдобођаван итд. итд. Кад је четнички рад огпочео, он се из Софије кренуо заједно с првим бугарским четама, и тада је извесно време четовао по велешкој кази. Кад је последњи пут ухапшен и осуђен на сто и једну годину затвора у солунској „Бејаз кули“, Васа се спасе с помоћу аустриског конзулата и добије амнестију с условом да одмах оде из Турске и да се више никад не враћа. Тада се он крене преко Црне Горе, па на Фијуму, и дође у Србију. Ту са Јованчом Дримколцем образује чету за Дримкол и споразумевши се с Бзнарима крену, пређу Вардар и оду у Доњи Дримкол. Васа је намеравао да одмах раскину братство с Бугарима, али је то тешко ишло у та времена. те се зато мораде вратити у Србију. Јованча је после његовог повратка умро, и тако Дримкол не могаше видети готово никакве користи од те прве српске чете. 1905 године Васа покушаваше у два маха да преведе нову чету за Дримкол, али ни једном не успе. Први пут се врати у Србију са два рањена четника, од заседе бугарске у кумановској кази, а други пут доведе свега осам од тридесет и три четника. Остало остаде на бојишту код Челопека у сукобу са турском војском. То је било јануара месеца (1906). До јуна он остаде у Србији, слушајући где га на сваком кораку проклињу родитељи, браћа и сестре изгинулих четника. Сви беху разочарани са њим, и он видећи очиту хладноћу свију крене јуна месеца са још два друга преко Фијуме за Елбасан, а одатле преко Арнаутлука у Дримкол. Ту образује нову чету, али и овог пута, са пет људи, не могаше ништа учинити. Кад му Турци заробпше два четника, он сиђе у Битољ а одатле оде Глигору и Бабунском у прилепску казу. Чим се у Србпји чуло да је Васа отишао Глигору, одмах је иослато наређење да се он убије, јер већ ко не би посумњао у тог човека кога несрећа праћаше на сваком кораку! Међутим Бабунски, знајућп Васу из раније, предаде му своју чету а он оде Глигору. Није прошло много а већ је Васа