Delo

ОКО ИРИЛЕПА II ВЕЛЕОА 59 „Ами, што да праиме није? питаху они Од кућа на двор не можеме да излеземе. ГЈа кога не можеме на нива да појеме, поарно не клајте у гроб. Сошто да илатиме царска мирија? сошго да раниме челата ? А и вам од кај ће вп буде живејачка? Од небо не врнет“. Већ се даље не могаше. Васа им обећа да ће одмах јавити Глигору и позвати га. ако хоће, да ноће и он са нама, ако неће, да ћемо сами свршити с Пзвором. Увече према светлости мале лампице без сгаклета напнсао сам Глигору и Бабунском ову одлуку и замолио га да нам одмах пошљу шест пари аскерског одела које Васа беше набавио још раннје. Писмо потписаше сви и испратисмо га одмах за Степанце. Сељацп чекаху заједно с нама до поноћи, кад стиже одговор да су и они пристали ноћи с нама п да за то будехмо сутра рано у Оморанском манастиру на договор. И те ноћи пробдесмо. Васа оде на стражу ка Извору, а ја с оморанске стране. Пред зору се епусти са иланине силна магла, притиснувши целу долину. Поменово изгледаше као да је поплављено водом Једва се нокуписмо за полазак. С Васом дође и једна Поменовка са два десетара ееоска. Хтела се тужити на једног Васиног четника. Испративши чете са Долгачем, нас се двојица задржасмо да чујемо у чему је ствар. „Шта има?“ запита је Васа, кад већ сви четницн одмакоше уз иоток. „Што има?“ отпоче она кроз плач, мије срам да ти кажа, господин Василе, ама неје за кријење. „Кај мене беше на конак Диме со Димитрија и уште двојица други. Кога заспаа сите, стана Димптрије и ми посака виделото. Подавајећи видело, го гасна и ме фати. Спискав ја, II тој ме пушти, дека виде ал имаег и други луђи. Веше и чичко Бошко ту. Што је овија резилук? Од браћа наши ова работа да дочекаме? Доста да се од Турци и Бугари илашиме ами и од вас. Ете тоа еам нмала да ти кажа па праите како знајете“. Сељаци за све време стајаху оборене главе лупр:ајући својим дугим тојагама по опанцима. Васа поћута мало, па се онда окрете њима и рече им да иду у село а он ће видети шта треба. Затим ћутећи окренусмо за четом чији први редови излажаху већ из потока.