Delo

Д Е Л 0 62 п дееетарима Бошком, Зафиром и Сиљаном. Настаде испитивање, вика, псовка, туча и јаук. Испуни се цела кућа галамом н узвицима, а манастир се претвори у право средњевековио мучилиште. Жена понављаше све једно исто, причајући оно што је Васи н мени казала, али Глигор па п Бабунски бејаху уверени да мора н други какав узрок битн, што се жена јавља с овом оптужбом. „Говорп кучко! “ викао је Глнгор, дајући знак Долгачу да је и даље, изваљену потрбушке на поду, туче. Кажи мп! Признај да лажеш! Ко те је научио да тако тужиш једног четника? Зар због тебе, несрећнице, да закољемо другара нашег!... 4 Док је Глигор овако говорио, Долгач је из све снаге ударао батином јадну жену, притискујући јој нри том ногом главу на под. Она донекле јаукаше па после заћута. Премрла и полумртва, каткад бп само јекнула под ударцима, пљујући крв из уста. Видех да су већ далеко забраздпли па задржах Долгача да престане с бојем, говорећи Глигору да се окане жене, него ако му је до истине, нека пита Поменовце каква је жена бпла раније и да ли би могла учинити то што окрпвљују. „Неје, бре, браћа, таква умеша се збуњено преседник Јованча, оелобођен мојим речима; поштена је жена. Сите је селани знајеме за намузлија (поштену). Како се стори тоа?!“ „Ћути ти, пресеце га Глигор. Еј, не може то тако да буде овде, окрете се мени, није ово Србија Не знаш тп ове ствари. Скотови су овде људи. — Овамо ти, Бошко, лези доле! Долгач, з^дри, док не каже све шта зна ! “ Десетар Бошко човек в£ћ у годинама био је један од најчеститијих и најмирнпјих људи у том крају. Чувши Глигорове речи, он се забезекну, јагодице му ночеше играти а ноге и руке задрхташе као прут. Хтео бп нешто да каже, па не може. Постоја мало погледајућн очајно час Глигора, час Трбића, па онда хукну очајно, одманувшп болно главом. Васа устаде са ћилнма сав црвен од стида и једа па прнђе Глигору с речима: „Чујеш, војвода Глигоре, ако је да се туче Бошко, онда ћу ево ја лећи место њега. Шта је много, много. Срамота је за све нас.“