Delo

ОКО ПРИЛЕПА И ВЕЛЕСА 63 Глигор увиде да није добро почео, иа истрча у двориште и увуче Димитрија тукући га песнидама. Обали га крај жене која се без свести грчила крај врата и Долгач као каква машина поче да удара. Нисам хтео даље да гтосматрам ово па пођох у авлију а за мном изађе н Васа. Тек што смо прекорачили собњи праг, кад за нама нагрнуше сељади, гледајући ко ће пре да се докопа излаза, али их Глигор врати натраг. Мало носле изађоше сељаци из конака; натоварише грешну сељанку на коња, па се журно изгубише из манастирског дворишга. За њима изађе и Димитрпје сав модар и потавнео. Четниди му дадоше нушку и патронташ, и он се посрћући попе на чардак. „Ето шта се учини, говораше Васа, сад нити четника имамо, нити вере у народу. “ Ни подне нам не прође на миру. Војвода Јосиф беше отишао на чардак, где су четници били иоседали на ручак, и ту избаци једну глупу и одвратну реч, која четнике толико наљути да скоче на њега с пушкама. Један сељак впдећи лом упаде код нас и јавн те ми излетесмо сви у двориште. Једва се уснело да се четници смире. Глигор греснувши капом о земљу издра се колико могаше: „Гледајте сељани, гледајте спте! Видите овогакоња!“ Ту показа руком на Јосифа. „Ово је коњ, коњ, коњ!... Пфу, и он га пљуну: срам те било матора будало, зар се тп нађе да ме срамотиш ?! Иди, иди, нећу да те видим !... “ Јосиф покуњио нос иа ћути. „Браћо, слушајте ме, викао је Јован, шта је било било, да се заборави! Јосифа нека је највише срам за такве речи а ви немојте мислити о томе. Прост човек каже нешто па не зна ни сам шта је казао. Тек кад га заболи, он се тргне и види шта је учинио... Доста је било! Ми имамо сада преча посла него да се кавжимо међу собом!“ Један по један четник повлачио се из гомиле, док се сви не расгурише по порти, али ручак оста недовршен. Глигор већ беше нромукао сасвим од непреегане вике овог дана па кад се разиђоше сви, дохвати капу са земље и посматрајући тужно разбијену кокарду на њој оде натраг у собу