Delo

Д Е Л 0 68 Са велешке етране, сат даљине нрема ушћу црппљншке реке у Бабуну, било је туреко село Врановце са лепом двоспратном касарном турске војске, а испод села ближе Извору мала караула са двадесетпном заптија. Изворчани су се овом близином Турака много слободили. ГБихово расположење не беше ни мало поколебано нашим успесима. Наше поруке да ћемо их иогорети ако се само усуде да нас пушкама дочекају исмејаваху евакојаким речима. Држалн су за немогуће да ми сиђемо у Извор, зато су и допустили своме „околиском војводи" Дачи да може излазити са својом четом и обилазити реон, а нама су поручивали да ћемо богме рђаво проћи, ако се усудимо к њима. Били смо уверени, да мора бити ватре и крви, па ипак свима беше обладало неко нестрпљење да се то шго пре сврши. Једва сачекасмо, мокри, гладни и премрзли, на долазак Глигорев, па се Долгач и још пег четннка одмах пресвукоше у аскерско одело и епустише ка црниљишкој реци поневшп са собом и трубу да нам њом јаве за напад. То је било око два сата. Пошто смо их пустили да одмакну мало, кренусмо и сами, кријући се од џбуна до џбуна. Цео смо Рујан захватили. С велешке стране био је Глигор и Јосиф, у средини Бабунскп, Бошко и Михаило, а са горње стране, за Долгачем, Васа и ја. Где се год могло догледати свуда кроз шибље прохмицаху четници чије се бело одело ишарано гајтанима истицаше по црној земљи. Силазили смо читавих три четврти сата. Час улазисмо у јаруге, час прелазисмо нреко проиланака и брежуљака, гледајући какву је узбуну међу сељацима учинила наша појава. Видели су нас још ире подне и решили се на очајну борбу, али што смо се ми више приближавали, њихова слобода постајаше све мања. Док једни бираху згодније иоложаје, црикупљајући око себе плоче са гробова, други иђаху као смушени тамо амо. Појава Долгачевог одељења поквари им целу спрему. ГБихова стража са једног брежуљка јави да иде аскер, те на тај глас поскакаше сви из својих заседа па се на врат на нос смоташе у поток, падајући и котрљајући се низа сграну. Једнп нотрчаше уз поток к нама, гледајућп да се провуку неопаженп и измакну у шнбљак, а други сунуше у село, да сакрију нушке и дочекају војску.