Delo

ОКО IIРИЈ1ЕПА И BEJIECA 67 преселише се у Велес, а најмише чивчије, који се брињаху о земљи, стоци и зградама. Док је Бабунски био учитељ, остали су они дужни њему неких 60 лира. Кад су чули да је постао војвода српски, одрекоше дуг, те им он зато поручи да he запалити њихову најленшу кулу у Извору. Котевци то сматраху за немогуће, знајући како Извор чувају њихове чете. У доњем крају села била је друга кула, од сурог камена, и крај ње бели конак десовског бега Расима. Од тога човека не беше беснијег Турчина у обе казе. Као младић одао се хајдучији, те за кратко време стече силних пара, отимајући од хришћана и од Турака. Ма да су га Турци озбиљно гонили, он се не окани харамилука, све до појаве комитских чета. Тек се тада смири и врати се у Десово силан, богат, проклет и опеван од народа. И сада је имао уза себе оружану пратњу која га је на искићеним коњима пратила свуда. Поред те две куле дизала се још једна беговска, а сем њих истицала су се два хана. Један беше Рисимов, други држаше један Грк. Више села на једној узвишици белило се надгробно камење око мале црквице. Сељаци и сељанке иромицаху журећн ка цркви и гробовима. Непресгано улажаху и излажаху из ње, прикуиљаху се у мале гомиле па се опет растураху. После службе божије изађоше сви па се упутише ка горњем крају гробља. Видело се да нешто раде као кад коиају, али се не могаше ни догледима распознатн. Рачунали смо да су нас већ опазили и да копају бусије, пошто је тај брежуљак најбољи положај за одбрану села. Стиже и подне, а они се не растураху. Киша престаде и хоризонт се цео очисти, да смо их јасно видели где седе по изваљеном гробном камењу. Копање непрестано трајаше. Четници се шаљаху на рачун бугарских усташа за које рачунасмо да су сигурно и они у тој гомили. Васа, да би растерао сан и глад, показиваше ми околину. Два сата од Извора видело се према истоку на благо нагнутој равнини село Владиловце. Лево од њега ређаху се Крњане, Војница и Попадија. Око свих бејаше голо каменито земљиште, те то утицаше на њих да су морали бнти у зависности од Извора. Вредни Изворчани готово су све плодне крајеве откупили од бегова и тим постали као какве спахије. којима околна села аргатују и плаћају пашу за стоку. 5*