Delo

ОКО ПРИЈ1ЕПА II ВЕЛЕСА 73 наново отпоче, те нам још впше отежа пењање. Скоро два сата трајаше док се не успесмо на венац. Глигора нигде не могасмо наћи. Васа посла неколико четника на све стране, а остали повезаше заробљенике ио два три о једним тканицама. Један од њих поче питаги за Васу па окрете грчки с њим да говорп, вадећи пз џепа литар лепе ракије. То је био механџија изворски. Паметан Грк, кад су га четници истерали из келнераја, није заборавио на част. Васа нареди да њега не везују а тако исто и ееоског пољака, с ким се он раније познавао. „А где је мој мифтар?“ питао је Долгач. „Ја сам“ јави се он одмах, излазећи из гомиле и вукућн за собом два младића везана истим појасом. Мифтари су нешго слично сеоским кнезовима. Њих је бирало село а турска власт иотврђивала. Обично се постављао какав немоћан сиромашак којн никоме није могао бити од користи. Примајући на себе мифтарско звање ти су људи примали уједно и обавезу да мирно подносе псовку, шамаре, батине и кундаке турске за цело село. Сви су Турци за сваку ствар прво њих тражили и са њима се разрачунавали. Мифтар је и чувар сеоског печата (мура), који се градио од жутог месинга са урезаним турским словима која означавају име села. Кад је требало где ударити сеоски мур, он се прво гарио на свећи на се стављао на наквашену хартију, где је остајао црн гар ишаран белим словима. Мифтару су се одређивали н помоћници — азе, који су били као неки сеоски јемци поред мифтара. Без њих се према наредбп није печат ударао нигде. Они су морали ићи увек са мифтаром у град кад се подноси какав арзовал (тужба, молба) ућумату. И овај мифтар био је као и сви остали. Слаб, жгољав чичица, сав подрпан и поцеиан. Беше се са свим ослободио, и на позив изађе одмах пнтајући Долгача шта га зове. „Зовем те да се здравиш с Василијем" рече му Долгач, те он приђе и рукова се с Васом, па замоли да седне, пошто га ноге не држе. Носедаше сви сем четника који се расуше по Рујану тражећи остале. Ја отпарах рукав рањеном четнику, извадих завој и превијајући му лагано рану слушах развесељеног мифтара где прича о свом страху.