Delo

А Н А К А Р Е Њ И U А 81 — Ове ливадске обале — настави он — увек ме потсећају на ону загонетку — знаш? Трава говори води: а ми ћемо се нијати, нијати. — Ја не знам ту загонетку, — снуждено одговори Љовин. III. — А ја сам нешто мислио о теби, — рече Сергије Иванович. — Према свему, што мп је пспричао овај доктор, изгледа ми, да се код вас у срезу ради све буди Бог с нама; доктор је врло паметан дечко. Ја сам ти говорио и говорим, да ти не ваља то, што не идеш на скупове и што си се повукао... Ако се ваљани и честити људи буду повлачили, разуме се, да he све поћи наопако. Ми дајемо новац, тај новац иде на плате, а од школа, фелшера, бабица и апотека нигде ни трага. — Та ја сам пробао, — тихо и нерадо одговори Љовин — не могу, шта да му радиш! — Шта не можеш? Ја, нраво да ти кажем, не разумем. Равнодушност, неумење не могу да допустим; није могућно, да је то нросто леност! — Ни једно, ни друго, ни треће. Пробао сам и видим да не могу ништа да учиним, — рече Љовин. Он је мало улазио у оно, што је брат говорио. Гледајући преко реке на њиву, он је спазио нешго црно, али није могао разабрати, да ли је то само коњ, или је надзорник на коњу. — Зашто не можеш ништа да урадиш? Покушао си, није ти, како велиш, испало за руком и ти се покораваш. Зар немаш ни мало самољубља? — Самољубље, —• рече ЈБовин дирнут у живац речима братовим — ја не разумем. Кад би ми на универзитету рекли, да други разумеју интегралне рачуне а ја не разумем, ту је самољубље. Но овде треба бити пре свега убеђен, да је потребно имати извесне способности за такве послове и, што је главно, бити убеђен, да су сви ти послови врло важни. — А што, зар ово ннје важно? — рече Сергије Иванович, дирнут у живац тиме, што његов брат налази да није важно оно, што је њега занимало, а особито тиме, што га брат готово није ни слушао. — Мени не изгледа важно, не захвата ме, иа шта ћеш?... — одговори Љовин, разабравши да је оно, што је видео, био Двло, нњ. 50. 6