Delo

82 Д Е Л 0 надзорник и да је надзорннк вероватно пустпо сељаке с орања. Они су извртали ралице. „Није могућно да су поорали?“ помисли он. — Али ииак све има своју меру, — намрштивши своје лепо паметно лице, рече старији брат. — То је врло лепо — бити особењак и искрен човек и не волетп лаж, — све то ја знам; али то, што ти говориш, или нема смисла, или има врло рђав смисао. Како ти налазиш да није важно то, кад народ који ти волиш, како ти увераваш... „Ја никад нисам уверавао", помисли Константин Љовин. — ...Умире без помоћи? Грубе бабпце сатиру децу, народ лута по тами незнања и зависи од сваког писарице, а теби је дато у руке срество да му помогнеш, и ти не помажеш зато, што сматраш да то није важно. И Сергије Иванович постави му дилему: или си ти толико неразвијен, да не можеш да видиш све, што можеш да урадиш, или ти нећеш да жртвујеш своје спокојство, сујету, и већ не знам шта, да би то могао урадити. Константин Љовин осећао је, да му не остаје ништа друго, него да се покори или да призна, да му недостаје љубави према општој ствари. И то га је увредило и огорчило. — И једно, и друго, — рече он одлучно; — ја не видим да би се могло... — Шта? Не може се, употребивши паметно новац, пружити лекарска иомоћ? — Не може, како мени изгледа... На четири хиљаде квадратних врста нашег среза, са нашим изелицама, мећавама, радним временом, ја не видим могућност пружања лекарске помоћи по свима местима. И^уопште, ја не верујем у медицину. — Али допустићеш, то није тачно... Ја ћу ти хиљаде иримера навести... А школе? — Нашто школе? — Шта ти говориш? Зар се може сумњати у корист од образовања? Ако је оно добро за тебе, онда је и за свакога. Константин Љовин осећао се морално притиснут уз зид, те с тога паде у ватру и исказа нехотице главни узрок своје равнодушности према општој ствари. — Може бити, да је све то добро, али зашто да се ја бринем о установи медицинских станпца, којима се никад не корнстим, и школа, где ја своју децу пећу шиљати, где и сељацн