Delo

86 Д В Л 0 Сергије Иванович још једанпут се осмехну. „И он такођеима неку своју философију, која слул«и његовим паклоностима“, помисли оп. — Но, што се тиче философије, то ћеш оставити, — реча он. — Главна задаћа философије свих векова била је баш у томе, да се нађе неопходна веза, која постоји међу личним и општим интересом. Али то се не односи на ствар, него ово, што сматрам за потребно да исправим твоје сравнење. Брезице нису позабадане, него су неке посађене а неке посејане, и с њима се треба опходити пажљиво. Само они народи имају будућности^ само се они народи могу назвати историјски, који умеју да осећају и цене оно, што је важно и значајно у њиховим установама. И Сергије Иванович пренесе питање у област философскоисторијску, неприступачну Константпну Љовину, и показа му сву нетачност његових погледа. — Што се пак тиче онога, како ти се то не допада, опростићеш ми — то је све наша руска леност и госпоство, а ја сам уверен да је то код тебе привремена заблуда, и она ће проћи. Константин је ћутао. Он је осећао, да је потучен са свих страна, али у исто време осећао је, да оно, што је он хтео да каже, његов брат није појмио. Он није само знао, зашто то није било појмљено: да ли зато, што он није умео да искаже јасно оно, што је хтео, или зато, што брат није хтео или није могао да га појми. Но он се није дубље упуштао у те мисли и, не одговарајући брату, замисли се о са свим другој својој личној ствари. Сергије Иванович замота последњу удицу, одреши коња и они одоше. IV Лична ствар, .која је занимала Љовина за време разговора с братом, била је ова: прошле године, дошавши једанпут на ливаду за време косидбе и наљутивши се на надзорника, Љовпн је употребио своје срество против узбуђења — узео је од мужика косу и почео косити. Тај рад толико му се беше допао, да се неколико иута лаћао косе и косио; покосио је целу ливаду пред кућом, и ове године, још у ночетку пролећа, саставио је план — да коси са сељацима по цео дан. Од дана доласка братовог био је у