Delo

АНА КАРЕЊИНА 89 — Није добро насађена, ручица је висока, пагш, како се сагиње, — рече један. — Налегни више на петицу, — рече други. — Не мари ништа, опоравиће, — рече старац. — Пази га, оде... Широк откос море узимаш. уморићеш се... Домаћин је... своју кућу кућп! Настала је мекша трава и ЈБовин, слушајући но не одговарајући, ишао је за Титом, старајући се да коси, што може боље. Прошли су око сто корака. Тит је једнако ишао, не заустављајући се и не показујући ни најмање сусталости; али Љовин се већ бојао да неће издржати, тако је био малаксао. Он је осећао да запиње последњом снагом и решио се да замоли Тита да стане. Али тог истог тренутка Тит се сам заустави, саже се, узе траве, обриса косу и поче је оштрити. ЈБовин се иснрави и уздахнувши, окрете се. Позади њега ишао је мужик и очевидно такође сустао, јер одмах, не дошавши до ЈБовина, стаде и поче оштрити косу. Тит наоштри косу и своју и ЈБовинову, па се кренуше даље. На другом маху било је то исто. Тит је ишао корак по корак, не заустављајући се и не сустајући. Љовин је ишао за њим, старајући се да не изостане, али му је бивало све теже и теже; настајао је тренутак, кад више није имао снаге, он је то осећао, али тог истог тренутка Тит се заустављао и отитрио. Тако су истерали нрви откос. Овај откос учинио се ЈБовину особито тежак; али носле, кад је откос био истеран и кад се Тит, забацившп косу на раме, лаганим кораком почео враћати по прокосу, на коме су били трагови његових нотпетица, и кад је Љовин такође пошао по своме прокосу, — без обзира на то, што је зној као киша јурио низ лице и што су му сва леђа била мокра, као да је из вира изашао — он се осећао врло добро. Особито га је радовало то, што је сад знао, да ће издржати. Задовољство његово загорчено је само тпме, што му откос није био добар. „Мање ћу да замахујем руком а више целим телом“, мислио је он, сравњујући Титов, као иод конац изведени откос, са својим разбацаним и неједнаким откосом. Први откос, како је оназио Љовин, Тит је терао особито брзо, желећи вероватно да мало помучи господина, а и откос је био дугачак. Следећи откоси били су већ лакши, но Љовин