Delo

90 Д Е Л 0 је ипак морао да папреже све своје силе, да не би изостајао од сељака. Он није ништа мислио, пишта није желео, осим једно: да не изостане од сељака и да уради што може боље. Он је чуо само фијук коса и вндео је нред собом ираву и све даљу фигуру Титову, издубљени полукруг откоса, траву које се лагано и таласасто савијала и цветне крунице око оштрица своје косе, а још даље пред собом — свршетак откоса, где he да настане одмор. Одједном, не знајући шта је то п откудаје, он осети усред рада пријатну хладноћу по врелим и ознојеним леђима. Он погледа на небо за време оштрења косе. Наишао је низак тежак облак и пошла је крупна киша. Неки косачи одоше ио своје кафтане и обукоше их; други пак — исто као и Љовин —• само радосно мрдаху раменима нод пријатним расхлађењем. Истераше још неколико откоса. Било их је дугачких, краткпх, са лепом и са рђавом травом. Љовин је изгубио сваки иојам о времену и са свим није знао, да ли је сад рано или доцкан. У његовом раду почела је настајати промена, која му је нружала огромну насладу. Усред његовог рада било је таквих тренутака, да је заборављао на оно што је радио, било му је лако и у тим самим тренуцима откос његов испадао је готово исто тако добар и раван, као и Титов. Но чим би се сетио онога што радп и чим је почео старати се да уради боље, одмах је осећао сву тежину рада и откос је испадао рђав. Истеравши још један откос, он хтеде опет да се наврати, али. Тит застаде н иришавши старцу, рече му нешто тихо. Обојица погледаше на сунце. „0 чему ли то говоре и зашто не ночињу?“ помисли Љовин, не сећајући се, да су сељаци косили већ пуна четири сата и да им је време да доручкују. — Да доручкујемо, господине, — рече старац. — Зар је време? Хајде, доручкујте. Љовин даде косу Титу и, заједно са сељацима, који се кренуше ка својим кафтанима за хлеб, упути се преко орошених кишом откоса дугачког покошеног простора ка своме^коњу. Сад је тек видео, да није изабрао згодно време и да му је сено закисло. — Поквариће ми киша сено, — рече он. — Не мари ништа, господине; ио киши коси, а но сунцу нласти! — рече старац.