Delo

НОВИ ОБЛИК МЕЂУНАРОДНЕ БОРБЕ БОЈКОТОВАЊЕ 281 одржаном у Тулузи у септемЗру 1897 године г. г. Пуже и Делсал проповедали су у извештају, генерализовану употребу бојкотовања. Аграрни и национални сукоби у Ирској, социјални сукоби по индустријским земљама, бојкотовање је увек, до ових последњих година, вршено у случајевима јасно ограниченим и обележеним, измеђ^у појединаца или колективних јединица који припадају истој земљи; још се оно није појављивало у међународним сукобима. Погодба живота појединих народа нису му давале маха. Још ннкако није било случаја да ривалство народа узима, са данашњом интензивношћу, облик економске конкуренције; штрајх нотрошача, стављање под забрану, на извесним тржиштима, производа једнога од тих народа, могли би повући за њ, за кратко време, врло озбиљне последице. Од давно такође, бар у Јевропп, занати нису више имали довољно јаку организацију, довољно дисциплиновану да би воднли тешку операцију бојкотовања, распрострту на цео један народ. Рекао бп човек да је данашњем времену остављено да види како бојкотовање робе постаје оружје у међународним сукобима, да безимени организаторп бојкотовања у Кини и у Турској не могу да се позизају на једнога сјајнога претходника. Шта је, одиста, континентални блок, ако не бојкотовање робе са енглеских лађа? На целокупном морском простору, Енглеска нпје ирпзнавала другога права осим своје силе, узаићивала је, као ратни пљен, француску робу чак и на неутралним лађама, поступала је као са ратнпм заробљенпцима са мрнарпма француске трговипе, проглашавала је за затворена, прнстаништа која стварно није затварала; укратко, забрањнвала је море Француској. Наполеон јој одговори бојкотујући њену робу но свим пристаништпма Француске и њених савезника. Занимљиво је запазити да тај гранднознн покушај бојкотовања већ нма карактер отнора према флагрантној повредн међународног нрава. Нанолеон је са свим тачно нрорачунао да Енглеска не може жпветн без трговине, без односа са копвом; затварајући јој га, мислно је да је погоди у самим изворима њезинога живота. Али Велика Брнтанија тада не беше постала ово што је данас, огромна фабрика која се не би могла изранитп а да не купује хране у туђпни; њена земљорадња била је готово довољна за њену потрошњу: она је страдала, али се добро одунрла. Наполеон је, да кажемо истину, био једпни којп је чврсто желео блок; он га је наметао утн-