Delo

298 Д Е Л 0 „Хрватски правашки листови, којијема је усрећена Далмацнја, једва су дочекала такво иискарање. „Да је јужна Далмација тамо негдје у шестом, до сад непознатом, днјелу свијета, а неподносом Задру и бечкијем новннама, могли бнсмо у нјеколико да разумјемо такве гласове. 0 непознатијем земљама и крајевима може се писати којешта. Могу се измишљати којекакве бајке. Нико није у стању да их контролише и да их побија. Али о земљи, гдје су ћћ. кк. жандари, бићемо слободни да кажемо, врховна власт и у којој на сваком брежуљчићу у шупљннама тврдијех зидина провирује ждријело топа, није ни племенито ни поштено кад се тако пише. Особито у Боки Которској жандари су власт над властима. Пма нх на гомиле не само у важннјим мјестима. Размиљеше се читаве чете и по најмањијем селима. Тамо жандари знаду и што ко руча и вечера. Добро пазе и шта се говори. А најбоље нрате шта се ради. Вјерује се само њнма. Па ипак, та власт над властима не зна ништа ни за православну ни за велико-српску пропаганду у Боки Которској. Јер да те пропаганде има и да је у онаком јеку, као што је приказују бечке новине, жандари, заиста, не би штедјели Бокеље. Било би их већ до сада по тамницама. Судови се не би журили, да их пусте на слободу. „0 свему томе не чује се ништа. Чули бисмо барем ми. Јер наши пријатељи знаду да нам јављају такве ствари. Јављају нам једино, да се Бокељи чуде тој новој напасти. Чуде се одакле православна пропаганда у Боки, кад прођоше већ двије године, од кад је изгорјела православна катедрала у Котору. 0 градњи нове ни помена нема. Чуде се велико-сриској пропаганди, која се чак и из Задра помаже, кад и слијепи виде, да се у Боки ствара и брани оно што није српско и што је против Српства. Људи се чуде. Нмају и чему! „Али ако се чуде они, који нијесу вјешти данашњијем марифетлуцима, не чудимо се ми. Може да буде двије врсти марифетлука. Они су лични, ради личне мржње, или политпчки, ради прљавијех иолитичкијех рачуна. У томе бнсмо могли да тражимо разлоге опаком писању у тобожњој православној и велико-српској пропаганди у Дубровнику и Боки Которској. Кад смо у прошлом броју писали о овијем пстијем денунцијацијама, нијесмо могли, а да ради њих не укоримо нашу браћу Хрвате. Хрвати су први почели, да нас часте таквом ђакони-