Delo

314 Д Е Л 0 и Ви сте надодали б тачку о Босни и Херцеговини. 0 томе није било говора, кад смо се ми овдје растали. Али ја, видећи како је расположење код владе у томе, ублажио сам тон ппсања, и ове пошљедње 2—4 запљене дају ми право да мислим, да није само владина воља, да се Српски Глас плијени. „Да Вас увјерим шта се плијени, шаљем Вам ово што ми је данас заплијењено. Ако ово није умјерено и опрезно писање, а не расправљање и суђење, како Ви велите у Вашем писму, онда ја, заиста, не знам, како се мора писати. Увјерићете се, да ово ннје нетактичан начин писања, како га Ви називљете. Умјереније и тактичније не може бити. Али ја ту видим ону исту пгру, која се одигравала око Бјелановића, кад је био уредник, а коју је он мени у Котору, о својем путовању на Цетиње, искрено исповједио. Наши исти људи копали су мујаму, а да није умро, Бог зна, како би свршио. Разлика је између њега и мене у толико што бих ја, Богу хвала, могао много удобније да живим као приватан човјек, него ли као уредник Српског Гласа. Да икога видим око себе, који би могао да прими овај терет, али дага поштено носи, одмах би га сутра збацио с рамена. „Увјерен сам, да је врло лако туцкати орахе, пијуцкати вино и читати Српски Глас. Али је тешко гријати и угријати столицу, па радити, као што радим ја. Сваки умије да критикује, али нико не зна да напише. — 0 овој тачци морам Вам напоменути, јер и о томе пишете, да је лист имао само два пута штете о запљенама, од када га ја уређујем. То га, дакле, не може упропастити. У осталом, ако се ико боји материјалне штете ради запљена, ј а сам готов својпјем новцем сваки пут да је подмирим. Ово се не каже свима читаоцима. Остали морају мислити, да свака запљена кошта 50 — 60 фор. „Пишите ми о Зрињском и Франкопану! Допустићете ми, да о овом изјавим своју особиту жалост, што би са Срнским Гласом хтјели да заповедају хрватски прваци у Задру. Онн су се, ради тога писања, тужили Србину С.... у Задру. Он је можда, то вама писао, па Ви мени. II то ми је жао, да се мени директно не каже, него се околишава. Ја ипак у тим чланцима не налазим ништа особито. Проста историја, све из хрватскијех књига, што ја непрестано истичем у писању. Па, то пије