Delo

ДВАДЕСЕТ ГОДИНА ПОЛИТИЧКЕ БОРБЕ 315 никакво актијелно питање, да би се ир;о оправдано могао срдити на мене. Баш то што пишем морало би се допадати онијема, који су, ради несрећнијех прилилика, у којима се ми Срби налазимо, присиљени да не терају опозицију ирема влади. „Ви ми препоручујете још да чувам народне интересе! У програму Српскога листа, а данашњег Српскога Гласа истакнути су на видном мјесту српски интереси у Босни и Херцеговини. Данас је тамо хиљаду пута горе, него ли је било онда, кад се покретао Српски Лист. Пјанезнам, има ли за Сриство већијех интереса, него што су Босна и Херцеговина. Кад ја, дакле, радим све, што мислим да је добро за Српство, чини ми се да имам на уму праве интересе народне. Био би неонростиви гријех, кад би се за десет посланичкијех столица које имамо сад у Далмацији — а да их имамо и четрдесет, било би нам исто — жртвује живот, будућност и све што је најглавније Српству. „У осталом, рећи ћу Вам и ово. Прексутра биће двије године, од када је изишао први број Српскога Гласа с мојијем потписом. Шта сам ја сам урадио за те двије године, може да види сваки онај, који има очн п коме врана није попила мозак. Мени је већ до зла Бога све дозлогрдило, па бих био најсрећнији кад би се курталисао овога посла. „Ваш п т. д. „МитровићГ Предсједник српскога клуба примио је ово писмо, прочитао га је и показао га је неким својим ирпјатељнма. Био је тада обичај у нашој политици, да п приватна писма иду од руке до руке. Мени предсједник није на то ннкада нншта одговорио. И боље! Моја дуплика била би, можда, још јача, него ли је бно отпоздрав. Ог. Александар Митровић. — НАСТАВПЋЕ СЕ -fOf