Delo

330 Д Е Л 0 ЧЕТВРТИ ДЕО I Карењини, муж и жена, живели су и даље у једној кући, сретали се сваки дан, али су били потпуно туђи једно другоме. Алексије Александрович поставио је као правило, да сваког дана виђа жену, како не би послуга имала права да чини претпоставке, али је избегавао да руча код куће. Вронски никако није долазио у кућу Алексија Александровича, али га је Ана виђала ван куће, и муж је то знао. Положај је био мучан за све троје, и нико од њих не би био у стању да проживи ма и један дан у томе положају, кад не би очекивао да ће се он изменити и да је ово само привремена жалосна тешкоћа, која ће проћи. Алексије Александрович очекивао је да ова страст прође као што и све друго пролази, — да ће сви то заборавити и његово име остаће неосрамоћено. Ана, од које је зависио овај положај и за коју је он био најтежи, подносила га је зато, што је не само очекивала него и тврдо била уверена да ће се све ово скоро раздрешитп и разјаснити. Она са свим није знала шта ће раздрешити овај положај, али је тврдо била уверена да ће то нешто доћи сад врло брзо. Вронски, нехотице потчињавајући се њој, такође је очекивао нешто независно од њега што би морало разјаснити све тешкоће. У средпни зиме Вронски је провео једну врло досадну недељу. Он је био одређен да прати једног страног принца, који је допутовао у Петроград, и морао је да му показује знаменитости Петрограда. Вронски је ио себи био личан човек; осим тога, био је вешт да се држи достојанствено - понизно п имао је извесну навику за опхођење с таквим лицима; зато је био одређен да нрати принца. Али дужност његова учинила му се врло тешка. Принц није желео ништа да пропусти, за шта би га могли упитати код куће: је ли видео то и то у Русији; а и сам је хтео да се користи, у колико је могућно, руским задовољствима. Вронски је био дужан да га руководи и у једном и у другом. Пзјутра су ишли да разгледају знаменитости; у вече су учествовали у националним задовољствима. Принц се одликовао необичним, чак и међу нринчевима, здрављем; и гимнастиком, и добром негом свога тела он је довео себе до такве силе да је, без обзира на излишности у задо-