Delo

АНА КАРЕЊИНА 339 Она представи како је он претурао по џаку. На њеном лицу био је ужас. Вронски, сећајући се свога сна, осећао је такав исти ужас, који је испуњавао његову душу. — Он претура тако и говори француски брзо-брзо, и знаш, грасира: II faut le battre le fer, le broyer, le petrir... II од страха хтела сам да се пробудим, пробудих се... али се пробудих у сну. И почех се питати, шта то значи? II Корњеј ми говори: „на порођају, на порођају ће те умрети, на порођају, драга моја“... II ја се пробудих.ј.. — Какве глупости, какве глупости! — говорио је Врон■ски, али је сам осећао да није било никакве убедљивости у његовом гласу. — Али нећемо говорити о томе. Звони, да наредим да нам донесу чаја. II чекни ја нећу дуго... Али се одједном заустави.Шзраз њеног лица у магновењу ое промени. Ужас и узбуђење одједпом замепи израз тихе, озбиљне и блажене пажње. Он није могао да иојми значај те промене. Она је осетила у себи покрет новог живота. С руског преводп М. Сретенови*. — НАСТАВПВЕ СЕ +0 *