Delo

344 Д Е Л 0 означио као сумњиве: Alcibiades I, Jon, Menexenos, Hippias major, и његово мишљење има се сматратп за најприближније истини. Теже је иитање о хронолошком реду тих списа. Постоје два супротна гледишта, два различна критериума за одређивање тога реда: Шлајермахеров и Херманов. По Шлајермахеру Платонови списи морају се схватати као продукт једног литерарног плана: Платон је почео писати по повратку своме из Сицилије у Атину, кад је већ био зрео човек; он је писао списе по једном главном плану, који се састојао из три подређана плана: у извесним списима хтео је изнети основне појмове своје доктрине, у другима је хтео утврдити ту доктрину индиректним иснитивањем, у трећима пак (у групи конструктивних списа) представити своју доктрину опширно п завршно. Том плану одговара по Шлајермахеру и хронолошки ред списа. II р в а периода: Елементарни списи. Главни: Phaedros, Protagoras, Parmenides.' Споредни: Lysis, Laches, Charmides, Euthyphron, Apologia, Criton. Друга периода. Главни списи: Gorgias, Theaetetos, Sophistes, Politicos, Symposion, Phaedon, Philebos. Споредни: Menon, Eutydemos, Cratylos. Трећа, конструктивна иериода. Главни: Politeia, Timaeos. Critias; споредни: Leges.Херман на против узима да су Платонови списи споменик Платоновог умног развића, а не дело плана. У њима се не налази једна једина доктрина, већ доктрина која се непрестано мења, модифицира. Немогуће је, вели Херман, предпоставити, да су Платонови списи постали по плану, већ се има претпоставити да је онда, кад је Платон интелектуалпим радом иостигао известан резултат, он тај резултат депонирао у један свој сиис. II кад се са овог гледишта пође, могу се Платонови списи поделити у три периоде. У првој периоди Платон је Сократовац, у његовим списима ове (сократовске) периоде нема помена о теорији идеја, већ само о етици. Ти су списи постали још за живота Сократова или непосредно иза смрти Сократове. Други период обухвата време од смрти Сократове до првог новратка у Атину (Мегарска периода); то су диалектични списи. Трећа, конструктивна, периода почиње од повратка Платоновог из Сицилије у Атипу. Платонова путовања имају но Херману значаја за трећу периоду (упознавање питагорејске доктрине): у овој постаје извесиа груиа списа, чији је план постао за време пута по Сицилнји и Египту, а који су напнсани после