Delo

П Л А Т 0 Н 345 отварања Академије. Прва, Сократовска периода: Lysis, Laches, Protagoras, Eutyđemos. Друга пери ода, мегарска, диалектичка: 1) прелазни списи из прве у другу периоду: Apologia, Criton, Goigias, Euthyphron, Menon, Hippias minor, 2. Theaetetos, Sophistes, Menexenos, Symposion, Politicos, Parmenides. Трећа периода: Phaedon, Philebos, Politeia, Timaeos, Critias, Leges. Ове две поделе — Шлајермахерова и Херманова слажу се само у односу на списе прве нериоде. Zeller нокушава да да синтезу обеју, Gomperz се држи Хермана. По Целеру постоји једна Сократовска периода и једна конструктивна; списи ове последње пак писани су према једном плану. Ред Платонових списа по Целеру је овај. Прва периода: Hippias minor, Euthydemos, Apologia, Critias, Lysis, Laches, Charmides, Protagoras; друга конструктивна иериода: Phaedros (394 год.), Gorgias, Menon, Theaetetos, Sophistes, Parmenides, Politeia, Symposion, Phaedon, Philebos, Politicos, Leges. Г1рви списи не садрже још теорију ндеја, него су написани у Сократовом духу и садрже само етпчке појмове и диалектику појмова прпмењену на етичке нроблеме. То је Сократовска периода; тек у другој периоди јавља се теорија пдеја, прво у Федру у мптском облику. Којим хронолошкнм редом иду списи ове друге периоде, тешко је одредитн; несумњиво је само да су Timaeos, Politeia и Leges најдоцнији. По некнма Philebos треба да дође одмах испред Leges, по другима Philebos стоји у вези са Парменпдом (било да, као што пекн хоће, н што је вероватније, нредходи Пармениду, или да, по другпма, следује Пармениду). Теорија идеја налазн се поменута ирви пут у Федру, затим почецп њени у сиису Менон, гносеолошка подлога у Теетету, Софист садржи важна испитпвања о осповннм појмовпма бића и небпћа, Пармеппд (или: „о једном н о множини“), овај најдиалектпчнијн н пајтежн сппс Платопов, садржн теорију идеја потпуно (он излаже н ирнмедбе против Платонове доктрпне пдеја, које изгледа да Платон није могао решити нотпуно). У Гозбп (Symposion) налазн се теорнја идеја поменута само па једном месту: у дефнннцији леиога. > Федону се предиоставља теорија пдеја као позната ствар н ту се налазе најодсудппја места за оно схватање Платонове доктрине. које ћемо ми у следећем заступатн п ио коме су ндеје супстанциалне природе. Philebos допуњује Парменнда у учењу о једном и многом, ипаче се бавн задовољством п болом п њпхо-