Delo

346 Д Е Л 0 вим значајем по циљ живота. Politeia је највећп диалог Платопов, н оп је, по мишљењу многих, постао из два сппса, судећи према самој композицији; у њему је теорија идеја примењена на све области. Timaeos садржи философију природе, која је нредстављена у митском облику. Спис Leges није издао сам Платон, већ један од ученика његових. У свима диалозима Платоновим Сократ води главну реч, и то обично не директно, већ се његове речи препричавају. Само у диалогу Timaeos Сократ се у опште не јавља, а у Пармениду не води прву реч. Против софиста су управљени списи: Protagoras, Gorgias и Sophistes (овај последњп, и ако носи наслов Софист, врло мало полемише против њих). Најглавнији су списи ГЈлатонови: Theaetetos, Parmenides, Phaedon, Philebos, Politeia и Timaeos. Politeia je најсистематскије дело, оно caдржи, као што рекосмо, целокупну теорију идеја. — Платонови списи издавани су у оригиналу и латинском преводу често; немачки превод је најбољи од Шлајермахера (Platon’s \Yerke, Fr. Schleiermacher 1855—62, 3 Bde), неки од тих преведених списа издатп су и у Рекламовој библиотеци (најзнатнији Symposion и Phaedon). Од дела која говоре о Платону напоменућемо Гротово дело: Plato and the companions of Socrate. Од новијих списа: Natorp, Platoivs Ideenlehre, 1903; основна идеја овог дела међу тим погрешна је: Наторн схвата Платопове идеје у Кантовом смислу, тврдећи да је Аристотелово схватање супстанцијалитета идеја погрешно, што је тешко веровати кад се зна, да је Аристотело био 20 година ученнк Платонов и могао иознавати Платонову доктину боље него ми. 3. Платонова доктрина Платонова се философија може поделитп на три дела; саму ту поделу Платон није извео, али она лежи у самој његовој доктрини; та три дела то су етика, физика и диалектпка (диалектика је у исто доба и теорија сазнања и метафизика). Спис Платонов који се бави теориј'ом сазнања јесте Теетет. Платонова теорија сазнања почива на Сократовој доктрини о појму, само што он у томе учењу иде дубље и у општем и у појединостима. По њему философија је продукат философског нагона, којн је један специалап облик љубави (еосод), т. ј. философскн је нагон љубав к истини, страспа тежња за истнном, која мора да се задовољи као и свака друга тежња; она се задовољава