Delo

П Л А Т 0 Н 349 У ова два разлога леже основни историјски мотиви Платонове философије. Аристотело, излажући генезу Платонове теорије идеја, вели да је Платон у њој спојио Хераклита и Сократа. Са Хераклитом се слаже у тврђењу, да се ствари непрестано мењају, да је оно, што је у чулима, тако променљиво да се не може ухватити у сталне форме. За чулне ствари не може се рећи ни да јесу ни да нису, а може се тврдити и да јесу и да нису; оне су дакле мешавина нечега и ничега. На супрот чулним стварима, које се по Хераклнту стално мењају, Платон ставља свет идеја изводећи га из Сократове доктрпне о појму. Сократ је применио своје учење о појму само на етичке нроблеме, а Платон, вели Аристотело, проширује ту примену на све области. Као што етички појмови имају у себи нешто непроменљиво, тако и остале ствари садрже у појмовима своје биће. Проширујући област Сократове доктрине појма, Платон (по Аристотесу) ставља биће појма као нешто непроменљиво на супрат променљивости чулних ствари. Оспм Хераклнтовских п Сократовских елемената пма у Илатоновој философији и елеатских елемената. У истини Платон долази спнтезом елеатских и Сократовских елемената до хипостазирања појмова. За њега су идеје оно, штојеза Елеаћане непроменљиво биће, само овоме је код њега дата садржина Сократовог појма. Осим елеатских елемената играју улогу и пптагорејски елементи. Нарочито доцнија Платонова доктрнна пдеја показује несумњиво трагове путагорејскнх елемената, шта више, она представља покушај спнтезе теорије идеја и теорнје бројева. Ова теорија идеја као бројева не налази се у Платоповим списима, већ њу наводп Аристотело као последњу фазу у развпћу Платонове доктрине, која ннје остала у списпма Нлатоновн.м, већ је усмено предата или, ако је напнсана, ти списи ннсу пздатп. То су били Платонови разлози за ностављање теорнје пдеја. Мп ћемо сад нзнети онис света идеја. У Федру постојн мит, по коме идеје станују у једном надземаљском свету, ua небу, и ио коме су оне без боје, без облпка, недостнжне чулима, схватљиве само разуму. Идеја је потпун корелат појма, а појам је оно што је опште у множинп сличннх стварн; где год постојп оиште биће множпне стварп, ту Платон иредпоставља да постоји идеја. Пдеја је апсолутно адекватна појму, она се својим садржајем нотпуно поклапа са садржаје.ч појма.