Delo

350 Д Е Л 0 са свима ознакама појма. Биће ндеје је савршен појам, т. ј. идеја садржи тачно онолико колико садржи појам и тиме се разликује од поједпнествари, којане реализира никадапојам, већ изостаје увек иза њега. Ниједан појам није потпуно реализиран у појединачној ствари, увек у овој или има нечега чега нема у појму или нема нечега чега има у појму. Идеја је нраслика (L'rbild) поједипачне ствари, у њој је изражено чисто биће ствари. Платон назива идеју idša или sldog. Као нешто савршено, идеја упоређена са чулном ствари јесте праслика ове: naoddstv/na; ствар е о д сј ај идеје, њена слика: Шсо/.ov. II ако у својој битној егзистенцији независна од чулних ствари, и ако је свака идеја бића за себе, ovoia, тд dsi ov, oms ysvojjLSvov, ovvs dnokkvjJLSvov, ппак постоји однос како чулне ствари према идеји, тако и однос идеје према чулној ствари. Чулна ствар имитира идеју, тежи да се учини сличном идеји (/Ujujoig, bjioicootg); имитацијом идеје чулна ствар учествује у идеји. То учествовање у идеји (jnšds^tg) јесте једна од најтежих тачака у Платоновој теорији идеја. Свима особинама једне ствари одговарају идеје, сваком својом особином учествује једна ствар у одговарајућој идеји, тако на пр. својом топлотом у идеји топлоте, величнном у идеји величине ит.д. Идеја пак присутна је на неки начнн у чулној ствари (jta^ovoia); заједнички однос ствари према идеји и идеје према ствари зове Платон zotvcovia. У чему се састоји однос учествовања чулне ствари у идеји, Платон није избиже показао. Тиме што је појам нешто што се налази у чулпим стварима, а идеја је хнпостазпрани појам, мора постојатп извесна веза између чулне ствари и идеје, и то је оно што Илатон зове учествовањем. Још је теже разумети однос присутпости идеје у чулном објекту. Платон употребљава у Тимеосу митско поређење, по коме присутпост идеје има да се замисли на исти начин, на који зраци сунца осветљавају објекте; од идеје полазе зраци, помоћу којих она ирисуствује у чулним стварима, али то присуство не тангира саму идеју, јер идеја није стварно у чулном објекту, већ та присутност зпачи само пужност ствари да се адаптира пдеји. Чулне ствари су само сенке идеја. У спису Политеја (Држава) Платон употребљава једно чувепо поређење, да објасни ово тврђење: да би се схватило у каквом односу идеје стоје према стварима, треба замислити пећину и у њој људе везане тако, да могу да виде само зид од пећине. Поред пећине пролазе људи и носе разне облике од мермера, гвожђа,