Delo

П Л А Т 0 Н 351 дрвета и т. д. и њихове се сенке пројицирају на зид од пе* ћине пред очима везаних становника њених; ови мисле да су те сенке реалне ствари, за њих су сенке тако реалне, да бн они, кад би се могли окренути и видети праве објекте, сматрали исте за несхватљиве а сунце не би могли ни гледати. Облици. чије сенке падају у пећину, то су идеје, сенке су чулне ствари, а сунце је идеја добра. — Идеје се налазе по Платону на једном месту, које није ни на земљи ни на небу, дакле наједном имагинарном месту, које он зове холод vorjtog (locus intelligibilis). Свака je идеја за себе једно, уиоређена са стварима она је једно у многоме (ev ел1 ло/./.оп>), сама за себе она је ev (зато Платон и назива идеје друкчије evddeg, /.eovddeg). У спису „Гозба“ налази се један опис о леиоме по себи, али такав да се он може применити на сваку идеју: „Оно лепо, које је увек и прво од свега дато, које нити постаје нити престаје, нити расте нити ишчезава, које нпје делимице лепо, а делимице ружно, сада лепо а други пут ружно, овде лепо а тамо ружно, за једне људе лепо а за друге ружно, у односу на једну стар лепо а упоређено с другом ружно. То лепо се не јавља ни у ком облику, ни као лице, ни као рука, ни као разговор или сазнање, оно се не налази на нечему другом, нити на појединим живим створовима, нити на земљи пи на небу, него оно постоји по себи и за себе и вечнто је свуда исто. Све друго лепо учествује на неки начин у том лепом, али тако да и ако ово друго лепо постаје н нестаје, оно прво лепо нити губи нити добија нити се шта с њиме збива“. Овај опис идеје лепога у исти је мах опис сваке идеје. Платон је ставио све идејеуједан систем идеја. Пдеја је, као што је речено, иросто биће елеатско, коме је дата садржина појма; али по Платону не постоји само једна непроменљива пдеја већ множина пдеја. У диалозима Пармени^у, Софисту и Филебу Платон детаљно нспнтује однос једнога према множипи и то су најсуптилнија диалектичка испптнвања о томе, може ли се замислити једно без многога и много без једнога. У осам теза Парменид хоће да докаже да је немогуће предпоставити једно само за себе и много само за себе, већ да је могућа само синтеза једнога и многога, само целина многога, само оно много, нзмеђу чијих делова постоје везе. У Пармениду прве четири тезе полазе од предпоставке једнога, које јесте, па се изводи шта следује из те нредпоставке за много; у друге четири тезе полази се од предпоставке да једно није и пзводн