Delo

60 Д Е Л 0 послали су билн један Меморандум Берлинском Конгресу тражећи аутономију под заштитом Европе; они су знали врло добро да је у то доба њихово уједињење са Србијом и Црном Гором било немогућно, јер су се томе биле отворено противиле Аустрија и Немачка. Непотребно је додати да је босанско-херцеговачки устанак привукао у те провинције цвет српског народа, не само из Србије и Црне Горе, него и пз Далмације, Угарске и т. д. Исто тако позната је ствар да је Кнез Петар Карађорђевић, садашњи Краљ Србије, био вођ једне добровољачке чете; али Аустрија, јасно видевши национални карактер устанка, према коме се она у почетку држала благонаклоно, похватала је и похапсила све вође који су јој пали шака. Српски се народ никад није био измирио са идејом да народ Босне и Херцеговине буде стално одвојен од своје остале браће, и то је разлог зашто је политика барона Ерентала тако електризирала све његове чланове, чак и оне који су се иселили у Америку и који чак оданде једнако иротестују против пљачкања њихове земље. Ову раздраженост коју је изазвала политика барона Ерентала није тако лако утишати. II Пошто није успела да заустави обоазовање зачетка Српске Државе на својим јужним границама, Аустрија је увек чинила све могуће да ову нову кнежевину спречи да постане језгро једног моћног и концентрисаног организма, други Ппјемонат на Балканском Полуострву. Кад је Берлински Конгрес створио независну Бугарску, Аустрија се била дала на посао да сеје раздор између обе словенске државе, онако исто као што се увек трудила да завади Србију и Црну Гору. Рат од 1885 између Србије и Бугарске и позната афера с бомбама на Цетињу од прошле године били су производи те политике Балплаца. Од побуне италијанских провинција и рата од 1866 о Пруском, и коначног пскључења Аустрнје из немачког царства, она је стално свој поглед упирала на те области. За време тога периода сам кнез Бизмарк постао је био ватрен поборник те политике, коју је увек снажно подржавала увек моћна војничка партија у Бечу. Још 30 августа 1856, сам маршал Радецки скнцпрао је план, који никад није био публикован1, о оп1 Beer, Orientalische Politik Oesterreichs, Leipzig, 1883, стр. 747.