Delo

ЕВРОПА II АНЕКСИЈА БОСНЕ II ХЕРЦЕГОВИНЕ 65 тај циљ, Силе су; но мишљењу лорда Биконсфилда, предложиле „интервенцију једне велике суседне државе која је консервативна и никад није долазила у сукоб с интересима других у ма коме делу земљине кугле“. Представник Италије, граф Корти, желео је да буде обавештен о гледишту аустро-угарске владе на окупацију. Његово питање је, као што нам је рекао један очевидац, било прилично неодређено. Ипак, чим је граф Корти то изустио, граф Андраши се прво окрену кнезу Бизмарку, а затим, гледајући графа Кортиа право у лице, рече: „Господине заступниче Италије, окупирајући Босну и Херцеговину, Аустрија се ставља на европско гледиште, Ја немам ништа друго да додам“. Овај је одговор, као што нам је рекао наш пријатељ, учинио тако дејство, на графа Кортиа да он не само није ништа одговорио пего није више ни уста отворио. Кад га је турски заступнпк молио да настојава да се окупацији да привремен карактер, он је то иросто одбио, рекавши да он не може ништа да учинп, н да му је било наговештено да би се ма какво мешање с његове стране могло сматрати као casus belli. Русија је била ограннчила своју помоћ просто на ставове предлога лорда Солзберија. Турски пуномоћник, пошто је тренутно био одбпо да прими предлог, изјави 4-тог јула да „апсолутно верује Аустрији и задржава себи право да непосредно с бечким кабинетом дође до једног претходног споразума“. Ово поверење су уливалала с једне стране уверавања која су турскп делегати добили од лорда Биконсфилда, а с друге обећања графа Андрашија која су uaшла израза у овој изјави, која је потписана само један сат пре но што су турски пуномоћпицп иристалн да потпишу Берлински Уговор. „Саобразно жељи коју су изразилн турскп пуноноћници, аустро-угарски пуномоћницп нзјављују у име владе Његовог Царског и Краљевског Апостолског Велпчанства да се у суверена права Његовог Велпчапства Султана над провинцијама Босне и Херцеговине неће диратп (ne subiront aucun atteinte( због окуиацте сноменуте у Члану Уговора нотиисаног данас која се односи на напред номенуте провинције; да окуиацију треба сматратп као прпвремену, н да нзмеђу обе владе треба утврднтп претходни споразум о иојединостима окупацнје одмах иосле свршетка конгреса. Берлпн, 13 јула 1878. Потписанн: Андрашн, Карољн, Хајмерле“. Одмах носле 26 јула аустрпјске су трупе прешле Саву, о Дело, кн>. 51. 5