Delo

70 Д Е Л 0 нпм расама који сачињавају хаисбуршку монархију, Двор и камарила, нису хтелн да се зауставе границама Дунава или Санџака. Они су одлучили да иду јужно ка Солуну, и на подстицање и помоћу Немачке гледају и то продпрање сматрају само као један степен ка своме циљу. Аустро-угарски нарламенти, не као у другим европским земљама, само су више или мање бучни јавни зборови, једино ради одобравања буџета и дискутовања закона од мање важности, немајући пикаква утицаја на спољне послове, које води нскључиво министар царскога Дома, а то је тако рећи Двор. Тај Двор је нре свега војиички. Увек моћна, аустријска војничка странка има већ трииаест година свој орган у штамнп, чувени Danzers Armee-Zeitimg, који контролише један одбор виших официра, на чпјем је челу престолонаследник, надвојвода Фрања Фердинанд. Њега сматрају као творца последњег удара барона Ерентала. Ова је странка годинама размишљала и снремала нродпрање на Балкан. Она је дошла до закључка да се оно не може да вриш кроз Новопазарски Санџак, који је само један узан иролаз, и да се у срце Маћедоније мора да дође другим нутевима. Горепоменути лист публиковао је 1895 године један покушај о томе предмету,1 одређен да осветли и реши тај ироблем. Писац је дошао до закључка да би царска војска могла да продре у Маћедонију без озбиљних тешкоћа моравском долином — другим речима преко Србије. И онда наставља: „Због тога се треба објаснити са Србијом. Ако та држава, у томе балканском нредузећу, неће да стане на нашу страну, слободно и добровољно, онда је морамо да сматрамо као ненријатеља, и нротив ње се мора да употреби оштар мач. То би био један регуларан рат против Србије, и за то би се време обуставило маћедопско питање, јер се настунање ка Маћедонији може да предузме тек пошто се Србија покори и присаједини монархији“. И ноштоје нснитао све стратегијске путеве у томе нравцу, нисац завршује: „Помисао на ову војничку експедицију треба да нас држи спремне, и жеља да је извршимо треба да нас ансорбује. То неће бити задовољење нити војничке амбиције нити лудог империализма: то ће просто бптнједно враћање на историјску мисију Дупавскога Царства као носиоца цивилизације кроз југоисточну Европу. Пнвазија ових земаља иашим трупама 1 „Macedonien, eine Militar-Politische Studie“.