Delo

90 Д Е Л (J следњн пут. „И што даље, то је све више волим. Ево и нарка код државног летњиковца Вреде. Где је она ту? Где? Како? Зашто ми је овде назначила састанак и зашто ми о томе пише у писму Бетсином?“ тек сад помисли он; али мислити ннје се већ имало кад. Он заустави кочијаша, не дошавши до алеје, и отворивши вратанца, искочи у ходу из каруца и пође алејом, која је водила у кућу. У алеји не беше никога; али, обазревши се на десно, он је угледа. Њено лице беше покривено валом, али он обухватп радосним погледом њено особито, само њој својствено кретање, нагиб рамена и држање главе, и одједном као да електрична струја нројури кроз његово тело. Он с новом силином осети самога себе, од гипких покрета ногу до кретања при дисању и нешто га заголица по усницама. Сусревши се с њим, она му снажно стисну руку. — Тп се нећеш љутити што сам те изазвала? Неопходно ми је било да те видим; и онај озбиљни и строги склоп усница, који он снази испод вала, одједном променише његово душевно расположење. — Ја, да се љутим! Али како си ти дошла, куда? — Све једно, — рече она, мећући своју руку на њега, хајдмо, мени је потребно да с тобом разговарам. Он је појмио, да се нешто догодило и да овај састанак неће бити радостан. У њеном присуству он није имао своје воље. Не знајући узрок њеног узбуђења, он је већ осећао, да то узбуђење нехотице прелази и на њега. — Шта је? Шта? — питао је он, стежући лактом њену руку и старајући се да јој на лицу прочита мисли. Она је ишла ћутке неколико корака, прибирајући силе, и одједном стаде. — Ја ти писам јуче казала, — отпоче она, брзо и тешко дишући — да сам, враћајућн се кући са Алексијем Александровичем, признала му све... рекла сам да не могу бити његова жена, да... све сам казала. Он ју је слушао, нехотице нагнувши се целим струком, као да је желео тиме да ублажи тежину њеног ноложаја. Али, чим је она то рекла, он се одједном исправи и његово лице доби строг и ноносит израз. — Да, да, то је боље, хиљаду пута боље! Ја разумем, како је то тешко било, рече он. Али она га није слушала, она је читала његове мисли по изразу лица. Она ннје могла знати,