Delo

ДВАДЕСЕТ ГОДПНА ПОЛИТИЧКЕ БОРБЕ 163 дли опет ми бисмо страдали. На нас би пала сумња, да је то -био наш план, па да смо се касније покајали. Влада би једва дочекала да нас затвори. Нашим затвором влада би и себе оправдала, ако би икада краљ Милан посумњао, да је и она била умијешана у то. То је вражји човек. Својом ријетком бистрином, свезама, које имаде, п средствима, којима располаже, он је у стању, да мало по мало дозна све. Свему он зна да похвата конце. Остане ли жив послије атентата, он he прокљувати, ко је и за колико је најмио човјека који he на њега пуцати. Ми смо радикали одлучили да сачекамо догађаје, па шта било да било. — Ви остајете овдје, — рекох Таушановићу, кад смо већ били на повратку у Загребу — јер нећете, ваљда, натраг у Београд, гдје знате шта Вас чека. Овдје Вас воле и поштују, па Вам неће битн досадно. — Не, пећу да се кријем и да бјежим — рече ми Таушановпћ одлучно. — Овакав живот већ ми је дозлогрдио. У Београд полазим одмах сутра, па нека буде шта ће бити. Нека оде и глава, ако ће — и Таушановић се удари шаком по врату. Познавајући Таушановића као човјека одлучна, нијесам ни покушавао, да га наговорим нека остане у Загребу. Како сам и ја сутрадан хтио да одем у Сријем, у Товарник и у Шид, неким старим школским друговима у посјете, а Таушановић се враћао у Београд преко Пеште, куда није ишао мој пут, опростисмо се те ^вечерн и више се — не видјесмо. Никада више не проговорих пи ријечи с Таушановићем. Писао ми је само два пута послије тога. 0 тим писмима биће говора касније, док дође ред и на њих. Путујући из Загреба поштарским возом — тада још није -било туда брзих возова — преко читаве Хрватске у Сријем, дуго сам размишљао о јучерашњем разговору са Таушановнћем. Кад сам се тог јутра нробудио у хотелу, чињело ми се, као да је то све био један страшни сан. Пошто сам се прибрао, увјерио сам се, на жалост, да то није био сап. Таушановић је у мојим очима бно п сувише озбпљан човјек, а да би се могао шалити тако крупним пнтањнма. Он мн је ту тајну повјерно, као старом нријатељу, наводећи н разлог, зашто он то ради: ако се догоди што се снрема, нека свако буде увјерен, да је то намјештено протнв радикала. Тим ријечима Таушановић није тражио од мене обећање, да о томе ћутим, него li*