Delo

180 Д Е Л 0 — Чекамо експрес, треба да га пропустимо — одговара шеф лењо, и даље чачка нос. — Има велико закашњење; мора бити да је у Турској имао неприлике. — Па то ми можемо овде врло лако и заноћити — рече оно ненознато ми лице које се са шефом упустило у разговор,. и онда се кисело осмехну, вероватно при помисли да се вози тако званим убрзаним возом. — Интересантна ствар: младотурци деле са султаном господство, и зато ми чак овде имамо да трпимо, и да, ни криви ни дужни, дреждимо као коњи напитог кочијаша пред крчмом! Шеф га лењо погледа и по свој прилици пе хте му ништа на то рећи, али се у исти мах на прозор једних кола појави једна мила и промајом живописно рашчуперена плавушица, коју ја целим путем на свакој станици одгледам, и то као да из основа растресе господина шефа. Тада он затресе својом црвеном качкетом на глави, и из уста му посукљаше жустро и и претећи изговорене речи: — Да сам ја нека сила, знам шта бих радио! Овако ништа... А Европа је свиња, и ја то одавно тврдим! И после тих речи поче фитиљити бркове и инстиктивно се све више постављати у кочоперну позу Наполеопа пред пирамидама у Египту, које су, вели он, четрдесет векова чекале на његов поход. Да ли је шеф овим успео штојежелео, то се не може знати, тек је мила плавушнца и даље остала на прозору. После се шеф са другим лицем упусти у неке приватне разговоре из којих је провиривао смисао да је нежењен, да је време да се жени, да је тешко самовати, да је већ сит и београдског живота и природе, да осећа у себи буђење једног вишег и озбиљнијег животног позива, и тако даље, али и све то није било ни у колико у стању да умањи досаду која се осећа кад путујете убрзапим возом а он стоји. II досада би се протегла до љутње, да се нред станичним вратима не одигра сцена која је бар у оваквој прилици добродошла. На нрагу је седело једно лице, које је и по оделу, и по лицу, и по свему своме изгледу личило као да је из помијаре било извађено, а уз то му је и једна ногавица, до више колепа, била окречена. Тако одвратног бедника реткост је видетн, и нема сумње да је био неки очајан алкохоличар. Њему прво нриђе возовођа и с њим отноче разговор очевидно обешењачки. Говори му нешто возовођа и сам се смеје