Delo

182 Д Е Л 0 Шеф се нађе у неприлици, и кад примети да се и плавушпца смеје, уђе у канцеларију гунђајућп. Ја позвах оног кочијаша с бичем под пазухом и упитах га о беднику. И тек што ми он поче причати како је то неки бивши учитељ из околине, како је имао несреће у браку, како се због тога пропио и пропао, и како целој околини, која је ипак мнлостива према њему, сад служи на подсмех, станично звоно објави пролазак експреса, који поред нас, дижућн за собом хартице и искидано суво кукурузно лишће, пролете као махнит. И после опет наста све тихо, у очекивању да воз крене. Али воз и даље оста на месту као да се умртвио. И сунце се већ на заходу смирује, и на земљу се полако спушта сутон. — Па лепо, шта је сад?! — опет оно првашње лице пита шефа. — Ово већ прелази у свињарију! — Сад чекате да се укрстите са супротним возом, који је напред задржан опет због експреса... Шта да се ради, вашар је на целој нрузи због тога! ЈБутити путник, коме се очевидно журило, ружно опсова и Турску, и младотурке, и султана и повуче се с прозора. II шеф би вероватно с патосом поновио да је Европа свиња, што он, ако му је веровати, већ одавно тврди, али како и плавушице више није било на прозору, то и он ништа више не рече. Досада, досада, досада до одвратности. Људи зевају од дуга времена у једном вагону, а то се лепо чује у другом. П сам почех зевати, јер нађох даје и то боље него да се љутим било на младотурке, било у опште на наша турска државна уређења. И одједном, хвала Богу, опет епизода! Каква је, да је, тек је и она добродошла у оваквој прилици. С воза тек сад сишло једно наоружано лице. На њему су лаки и кицошки опанци са сватовским поплетима и широким, хајдучкпм каишима, лепе чарапе ишаране вуницом, тесне чакширице и копоран од плаве чохе, око врата висок гигрлски крагн са фипом машпом и златпом иглом у њој, а па глави му берберски шешпрић на еро намештен. II све би то још било како-тако, да томе лнцу пије била о рамену брзометка и око појаса реденик. А са тим је био нрава загонетка, која је, као на какво чудо, скупљала свет око себе.