Delo

Т Р II П Р II Ч Е 185 тоару застала и да се сав тај, мушки и женски, свет окренуо на његову страну и да са радозналошћу и чуђењем посматра и увређену девојку и њега, он се одједном осети врло непријатно. — Он је тек тада појмио сву тегобу и несрећу свога положаја! — Девојко! — одсече се он на увређену девојку која је још непрестано пред њим корачала. — Умирите се ви мало у тим својим глупостима, јер, овај... — Нећу да се умирим! — још јаче викну увређена девојка. — Срамно је и стидно обмањивати једну сироту девојку! Достојанствени и отмен господин сад се виде још у већсј забуни, и за тај тренутак не нађе ништа паметније, до да журним корацима, као да је од поплаве бежао, пређе на други тротоар и да се, постиђен, умеша у гомилу шетача, који су се гласно смејали дотле посматраном призору. А увређена девојка, међутим, замаче у једну побочну улицу, још непрестано псујући. Кад свему овоме додате наша кафанска друштва, у којима се овакве ствари, нарочито ако је у питању какав бољи човек, врло радо причају и препричавају, допуњују и кпте; па онда нашу журналистику, која врло радо бележи овакве стварп, коментаришући их на јединствен начин; па онда журове нашпх београдских дама, на којима такве ствари, гледане са тачке која можда у истини не постоји и осуђнване са гледишта морала који је можда под питањем, чине душевну посластпцу првога реда; и, најзад, чиновничке интриге, по којима ће ова ствар доспети до ушију надлежног министра као крвава туча расхлађеног љубавника са себе недостојпом љубавницом, — онда се пи пајмање немојте чудитп ако једног дана не само нрочитате какав фаталан указ о достојанственом и отменом господпну, већ чујете и кобну вест: да се он и раздваја са женом, са којом му је Бог даровао два детета као две златне јабуке... Ја, лично, жалим га, алп не знам начпп на којн бн му се могло помоћи. А и ико од вас тешко да то може знати. Ou најмање. У осталом, ко зпа да му баш то не отворн нарочпте перспектнве за даљу карпјеру!