Delo

210 Д Е Л 0 — Мени нзгледа само чудновато да женске траже нове обавезе, — рече Сергије Иванович, — док, на несрећу, видимо да их мушкарци обично избегавају. — Обавезе су скопчане справима; власт, новац, почасти, то тражи женскиње, — рече Песцов. — То је исто, као кад бих ја тражио нраво да будем дојкиња и љутио се што женама плаћају а мени неће, — рече стари кнез. Туровцин се грохотом насмеја, а Сергије Иванович зажали што то он није казао. Нак се и Алексије Александрович осмехну. — Да, алп мушко не може да доји децу, — рече Песцов, — а женско... — Зашто? Енглез је одхранио на лађи своје дете, — рече стари кнез, допуштајући себи ту слободу разговора пред кћерима. — Колико је таквих Енглеза, толико ће бити и жена-чиновника, — рече Сергије Иванович. — Да, али шта ће да ради девојка која нема породице? — заузе се Степан Аркадпјевич, сећајући се Чибисове, коју је оп све време имао у виду, снмпатишући Песцову и подржавајући га — Ако се добро претресе историја те девојке, онда ћете наћп да је та девојка оставила породицу, или своју, или сестрипу, где би она могла имати свог женског носла, — неочекивано стунајући у разговор, рече раздражљиво Дарија Александровпа, вероватно досећајући се, коју је девојку имао у виду Степан Аркадијевич. — Али ми смо за нринцпн, за ндеал! — звучним басом одговорп Песцов. — Женска хоће да има нраво да буде независна, образована. Она је стешњена, угњетена свешћу о иемогућности тога. — А ја сам стешњен и угњетеп тиме што ме не нримају за дојкињу у дому за неговање деце — онет рече стари кнез, па велику радост Туровцпна, који од смеха испусти спаржу дебљим крајем у сос. XI Сви су учествовали у општем разговору, осим Кнтинке и ЈБовпна. Спочетка, кад се говорило о утицају који има један народ на друпг, Љовину је нехотице долазило у главу оно што