Delo

АНА КАРЕЊИНА 211 би он имао да каже о томе предмету; али мисли ове, које су пре биле за њега тако значајне, сад су светлуцале у његовој глави, немајући за њега ни најмањег интереса. Њему је чак изгледало чудновато, зашто се они старају да говоре о ономе што ннкоме није потребно. Исто тако и за Китинку требало би да је интересантно оно што су говорили о праву и образовању женскиња. Колико је пута она мислила о томе, сећајући се своје нријатељице Варењке, њене тешке зависности; колико је пута мислила о себи, шта ће с њом бити ако се не уда, и колико се пута препирала о томе са сестром! Али сад је то нимало нпје интересовало. Она је водила свој разговор с ЈБовпном, и не само разговор, него некакво тајанствено онћење, које их је сваког мпнута све ближе везивало и производпло у обојма осећај радосног страха пред нечим непознатпм, у које су они улазили. Спочетка је Љовин, на питање Китинкино: како .ју је могао видети нрошле годпне у каруцама, испричао како је ишао друмом са ливаде н срео је. — То је било рано-рано изјутра. Ви сте се сигурно тек били пробудили. Ваша Maman спавала је у свом кутпћу. Дивно је било јутро. Ја идем и мислим: ко ли је то са четворном запрегом. Дивна четворка, са прапорцима, и у магновењу ви се појависте, и видим — вп седите, ето тако, и обема рукама држпте се за нантљике ноћне капице и о нечему се страшно замислнли, — говорио је он, смешећи се. — Како бнх желео да знам, о чему сте тада мислили? Да ли о нечему значајпом? „Да нисам била разбарушена?“ помисли она, али спазнвшп осмејак пун усхпћења, који изазва у њему сећање на те иодробности, она осети да је утисак којн је произвела, био врло леп. Она ноцрвене и радосно се насмеја. — Збиља, не сећам се. — Како се слатко смеје Туровцин! — рече Љовин, носматрајући са уживањем његове влажне очи н тело које се тресло. — Познајете ли га одавно? — унпта Кнтп. — Ко њега не познаје! — Ја впдим да ви мислнте да је он рђав човек? — Није рђав него нпштавап. — То ннје истина! II што нре гледајте да не мислите више тако! — рече Кнтн. — Ја сам такође бнла врло нпског u*