Delo

212 Д Е Л 0 мпшљења о њему, али то је, то је пеобично мио и добар човек. — Он има златно срце. — Како сте то ви могли познати његово срце? — Ја и он смо велики пријатељи. Ја га врло добро познајем. Нрошле зиме, ускоро после онога... кад сте код нас били, — рече она с осмејком, који је изражавао кривицу и у исто време поверење, — сва Долина деца имала су шарлах, и он је некако свратио к њој. И шта мислите, — говорилаје она шапатом — толико му је било жао ње, да је остао и почео јој помагати у неговању деце. Да, три недеље је проживео код њпх у кући п као дадиља ишао за децом. — Ја причам Константину Дмитричу о Туровцину, за време шарлаха, — рече она, нагпувши се к сестри. — Да, необпчан, диван човек! — рече Доли, кротко осмејкујући се н погледајући у Туровцина, који је осећао да се о њему говори. Љовин још једанпут погледа у Туровципа и зачуди се, како није пређе појимао сву дивоту овога човека. — Пардон, пардон, никад више нећу рђаво мислнти о људима! — весело рече он, искрено исказујући оно што је сад мислио. XII У покренутом разговору о праву женскиња била су и тугаљива, при дамама, питања о неједнакости права у браку. Песцов је за време ручка неколико пута налетао на та питања, али су га Сергије Иванович и Степан Аркадијевич иажљиво одвраћали. Кад су устали од стола и даме изађоше, Песцов се, не пошавши за њима, обрати Алекспју Александровичу и ноче исказивати главни узрок неједнакости. Неједнакост супруга, по његовом мишљењу, састојала се у томе што се неверство женино и неверство мужевље кажњава неједнако, и законом, и др.уштвепим мњењем. Стенан Аркадијевич хитно нриђе Алексију Александровпчу, нудећи га цигарама. — Не, ја ие нушим, — спокојно одговори Алексије Александрович и, као иавлаш желећи да нокаже да се он не боји тога разговора, обрати се с хладним осмејком Иесцову. — Ја мислим да основи таквог погледа леже у самој суштпни ствари, — рече оп и хтеде да прође у гостипску собу;