Delo

АНА КАРЕЊИНА 213 алп сад одједном неочекивано проговори Туровцин, обраћајућн се Алексију Александровичу. — А јесте ли изволели чути о Прјачникову? — рече Туровцин, живахан од попивеног шампањца, који је одавно ишчекпвао случај да прекине тегобно му ћутање. — Васа Прјачнпков, — рече он, са својим добрим осмејком влажних и румених усница, обраћајући се поглавито главноме госту, Алексију Александровичу, — данас ми причаху — тукао се на двобоју у Тверн са Квитским, и убио га. Као што се увек чинп да погађаш као нарочито баш у болесно место, тако је и сад Степан Аркадијевич осећао да је, на несрећу, данас сваког минута разговор наилазио на болесно место Алексија Александровича. Он хтеде опет да одведе зета, али сам Алексије Александрович радознало упита. — Зашто се тукао Прјачников? — Због жене. Алал му вера. Позвао на двобој и убио. — А! — равнодушно рече Алексије Александрович п, поднгавши обрве, прође у гостинску собу. — Како ми је мпло што сте дошли, — рече му Доли, са унлашеним осмејком, сретајући га у сали кроз коју се пролазило; — потребно ми је да говорим с вама. Да седнемо овде. Алекеије Александрович, са оним истим изразом равподушности који су му придавале подигнуте обрве, седе поред Дарије Александровне и притворно се осмехџу. — Тим пре, — рече он — што сам и ја хтео да вас молим за извинење и да одмах идем. Сутра ми треба путоватп. Дарија Александровна била је тврдо уверена у невпност Анину и осећала је да бледи и да јој уснпце играју од гпева на овог хладног, безосећајног човека, којн тако мирно смера да упропасти њепог невиног нрпјатеља. — Алексије Александровичу, — рече она, са очајном одлучношћу гледајући му у очи. — Ја вас ннтах за Ану, а вп ми не одговористе. Како је она? — Oua је, чини ми се, здрава, Дари.јо Александровна, не гледајући у њу, одговорп Алекспје Александровнч. — Алексије Александровичу, опростпте ми, ја немам ирава... али ја волим и поштујем Ану као сестру; ја вас молнм п нреклињем, реците ми, шта је то међу вама? Зашта је окривљујете? Алекснје Александровнч намршти се мало н, готово заклоиивши очи, оборн главу.