Delo

АНА КАРЕЊИНА 217 увек све воли. Разговор се повео о задрузи, у којој је Песцов видео некакво особито начело, које је он називао хорско начело. Љовин се није слагао ни с Песцовом нп с братом, који некако својски није ни признавао ни непризнавао значај руске задруге. Али он је говорио с њима, старајући се само да их помири и да умекша њихове одговоре. Он се нимало није иптересовао онпм што је сам говорио, још мање пак оним што су они говорили, али је само желео једно — да њима и свима буде добро и пријатно. Он је знао сад само оно што је једино било значајно. И то једино било је спочетка тамо, у гостинској соби, а затим се почело помицати и зауставило се код врата. Он је, не окрећући се, осетио уперени на себе ноглед и осмејак, и није могао да се не окрене. Она је стајала код врата са Шчербацким и гледала у њега. — Ја мишљах да ви идете гласовиру? — рече он, прилазећи јој. — Ето шта ми недостаје у селу: музика! — Не, ми смо ношлп само зато да вас позовемо, и хвала вам, — рече она, награђујући га осмејком као поклоном, — што сте дошли. Какво ми је задовољство препирати се? Та нпкад онн један другог неће убедити. — Да, зацело, — рече Љовин — већином бива да се преппреш ватрено само зато, што никако не можеш да појмнш шта наиме хоће да докаже противник. Љовпн је често опажао у препиркама пзмеђу најпаметнијпх људи, да су после огромних напора, огромне количппе логичких танкоћа и речи, диспутанти долазили до сазнања да им је оно што су се они дуго бактали да једно другом докажу, одавно, још у почетку препирке, било познато, али да они воле различности и зато неће да именују оно што они воле да ue бн бпли на та] начин оспорени. Он је често осећао да понекад, за време препирке, појмиш оно што волп нротпвник п одједном сам заволнш то исто и одмах се сложиш, и тада сви разлозн отпадају као непотребни; а понекад је осећао обратно — нскажеш пајзад оно што сам волиш н због чега пзмишљаш разлоге, и ако се деси да то пскажеш добро н нскрено, онда се противнпк одједном сложи и престаие са препирком. То исто је он хтео да каже. Она набра чело, старајући се да нојми. Но тек што је он почео да објашњава, она је већ појмила.