Delo

222 л К Л 0 редно волели. То се впдело но томе, како су говорили с њим, како с.у умиљато, љубазно гледали у њега чак и они непозпати. — Ну, јеси ли задовољан? — упита га Сергије Иванович. — Веома. Ја нисам мислио да је то тако занпмљиво! Дивота! Свијажски прнђе Љовпну и позва га к себи па чај. Љовпп никако није могао да појми и да се сети, шта га оно у Свијажском није задовољавало н шта је он изнскивао од њега. Он је бпо паметан и пеобично добар човек. — Драге воље. — рече он и упита за жепу и свастику. II по чудноватој филијацији мисли, пошто се у његовој уобразпљп мпсао о свастици Свијажсковој везивала за брак, њему се причини да ннкоме не може боље пспрпчати своју срећу него женп и свастици Свијажскога, и он је врло радо хтео да иде к њима. Свпјажски га је распитивао о његовом послу у селу, не претпостављајуНи као п увек никакву могућносг да се може наћи нешто што нпје нађено у Европп — и сад то Љовину није било пимало непријатно. Он је, напротив, осећао да је Свијажски у праву, да је сав тај посао нпштавап и видео је чудновату мекоћу и нежност, са којом је Свијажски нзбегавао псказивање своје праведностп. Даме Свијажскога бпле су особито љубазне. Љовпну се чпнило да оне већ све знају и да му симпатишу, само то не говоре из деликатности. Он је седео код њих три сата, разговарајући о разним иредметима, али је подразумевао само оно што је исиуњавало његову душу и није оиажао да им је страшно досадио и да им је давно било време да спавају. Свијажски га испратп до предсобља, зевајући и дивећи се овом чудноватом стању, у коме се налазио његов пријатељ. Прошло је било један сат по поноћи. Љовин се врати у гостионицу и унлаши се од мисли како ће сад сам, са својпм нестрпљењем, провести осталих десет часова. Дежурни лакеј, који није снавао, занали му свеће и хтеде да изађе, али га Љовин заустави. Овај лакеј, Јегор, кога Љовин пређе није ни примећивао, показао се сад као врло наметан и, што је главно, добар човек. — Је ли тешко кад се не спава, Јегоре? — Шта да радиш! Д.ужност нам је таква. Код господе је мирније, али овде се има впше рачуна. Сазнао је да Јегор има своју нородицу, три дечака и кћер шваљу, коју је хтео да уда за сарачког калфу.