Delo

АПА КАРЕЊИНА 223 Љовин је уз овај случај саопштио Јегору своју мисао, да је у браку главна ствар љубав и да ћеш с љубављу увек бити срећан, јер се срећа увек налази у себи самом. Јегор је пажљиво саслушао и очевидно потпуно појмио мисао Љовинову, али у потврду њезнну он паведе неочекивану за Љовина примедбу, да кад је био код добрих господара он је увек био задовољан својом господом и да је сад потпуно задовољан својпм домаћином, ма да је он Француз. „Необично добар човек!“ мислио је Љовин. — А кад си се ти, Јегоре, женио, јеси ли волео своју жену? — Како да нисам волео, — одговори Јегор. И Љовин виде да се Јегор такође налази у стању усхићења и да намерава да искаже све своје срдачпе осећаје. — Мој ти је жпвот такође чудноват. Још од малена... поче он, зажаривши очима, очевидно заразивши се усхићењем Љовиповим, исто онако, као што се људи заражавају зевањем. Али у то време зачу се звонце; Јегор изађе а Љовин оста сам. Он није могао да мисли о вечери, ма да готово ништа није јео за ручком и отказао се од чаја н вечере код Свијажског. Он нпје спавао прошле ноћи, али није могао ни да мисли о сну. У соби је било хладно, али њега је гушила врућина. Он отворп оба прозорчића и седе на сто према њима. Пза крова, покривеног снегом, видео се шарени крст са ланцпма, а пзнад њега — уздигнути троугао сазвежђа Кочпјаша, са јарко-жућкастом Капелом. Он је гледао час на крст, час ua звезду, удисао је у себе свеж хладан ваздух, који је равномерно улазио у собу и, као у сну, пропраћао слике и усномене које су му ницале у уображењу. У пола четпри он зачу кораке но ходпику и провири кроз врата. То се враћао из клуба Мјаскин, познатп му играч карата. Он је ишао мрачно, намрштивши се и искашљујућн се. „Јадни несрећпнк!“ помисли Љовнн и сузе му паиђоше на очи од љубави н жалости према овом човеку. Он хтеде да разговара са њим, да га утешн; али сетпвшп се да је био само у кошуљи, нредомпслн се н опет седе код прозорчпћа да се купа у хладном ваздуху н гледа на овај немн но пун за њега зпачаја крст ијарко-жуту звезду, која се лагано уздизала. У шест часова затутњеше и залармаше паркетнн чистачп, зазвонпше пегде за нешто н Љовин осетп да му је хладно. Он затвори прозорчпћ, уми се, обуче се н изађе ua улнцу.