Delo

226 Д Е Л 0 Она је учинила све што је могла — притрчала је к њему и предала му се сва, плашећи се и радујући се. Он је загрли и нритисну своје уснице на њена уста која су тражила његов пољубац. Она такође није спавала целе ноћи н цело јутро га је чекала. Отац п мати били су неоспорно сагласни и срећпи у њеној срећи. Она га је чекала. Она је прва хтела да му објави своју и његову срећу. Она се спремала да га сама сретпе, и радовала се тој мисли, и плашила се, и стидела се, и сама није знала шта да уради. Она је чула његов глас и кораке, н чекала је пза врата док mademoiselle Linon не оде. Mademoiselle Linon је отншла. Она је, не мислећи, не питајући себе, шта и како, пришла к њему и учинила оно што је учинила. — Хајдмо к maman! — рече она, узевшн га за руку. Он дуго није могао ништа да каже, не толико с тога што се бојао да речју поквари висину свога осећаја, колико с тога што је сваки пут, кад је хтео нешто да каже, осећао да ће уместо речи да му избију сузе среће. Он узе њену руку и пољуби. — Је ли могућно да је то истина? — рече он најзад потмулим гласом. — Ја не могу да верујем да ме ти волиш! Она се осмехну на ово „ти“ и ову плашњу, с којом је попогледао у њу. — Да! — значајно, лагано проговори она. — Ја сам тако срећна! Она уђе у гостинску собу, не испуштајући његову руку. Кнегиња, спазивши их, учеста са дисањем и заплака се, а одмах затим насмеја се и таким енергпчним кораком, какав није очекивао Љовин, притрча к њнма и загрливши главу Љовинову, нољуби га и окваси његове образе сузама. — Дакле све је свршено! Мило мн је. Воли је. Мило ми је... Кити! — Брзо сте удесили! — рече старн кнез, старајући се да буде равнодушан; али Љовип је приметио да су му очи биле влажне, кад се окренуо њему. — Ја сам одавно, увек то желео! — рече кнез узевши за руку Љовнна и привлачећи га к себн. — Ја сам још онда кад је ова несташица намислила... — Тата! — викну Кити и затвори му уста рукама. — Но, нећу, пећу! — рече он. — Веома ми је, веома... ми... Ах, како сам глуп...