Delo

АНА КАРЕЊИНА 227 Он загрли Китинку, пољуби је у лице и у руку, затпм опет у лице и прекрсти је. И Љовина обузе нов ocehaj љубави према овом, пређе туђем му човеку, староме кнезу, гледајући како Кити дуго и нежно љуби његову меснату руку. XVI • Кнегиња је седела у наслоњачи, ћутећи и осмејкујући се; кнез седе поред ње. Кити је стајала крај очеве наслоњаче, не пуштајући његову руку. Сви су ћутали. Кнегиња је прва све изразила речима и превела све мисли и осећаје у питања живота. И свима се подједнако чудно и чак тешко учини то у прво време. — Па када? Треба благословити и објавити. А кад ћемо свадбу? Како ти мислиш Александре? — Ево њега! — рече стари кнез, показујући на Љовина, — он је ту главно лице. — Када? — рече Љовин црвенећи. — Сутра. Ако питате мене, онда данас благословите па сутра свадбу. — Остав’те, mon cher, глупости! — Лепо, онда кроз недељу дана. — Он као да је с ума сишао! — Не, зашто? — Та за Бога! — радосно осмејкујући се овој хитњн рече мати. — А спрема? „Је ли могућно да ће бити спрема и све ово?“ иомисли Љовин с ужасом. „У осталом, зар може спрема, и благослов, н све ово — зар може то нокварити моју срећу? Ништа не може покварити!“ Он погледа у Китинку и опазн да је нимало, нимало није увредила мисао о прћији. „Значн дајето потребно*. помисли он. — Ја ништа не знам, ја сам само исказао своју жељу, проговори он, извињавајућн се. — Дакле размнслићемо. Сад се може благословнти н објавнти. То је тако. Кнегнња прнђе мужу, нољуби га н хтеде да иде, алн он је задржа, загрли и нежно као зал>убљенн младић неколико пута, смешећн се, пољуби је. Старн се очевидно збунпше за тренутак и не знадоше, да лн су се онн оиет заљубнли нлп само њихова кћн. Кад кнез са кнегињом нзађе, Л>овин ириђе 15*