Delo

228 Д Е Л 0 својој невести и узе је за руку. Он сад овлада собом и могаше да говори, а много му је што-шта требало да јој каже. Али он рече нешто са свим друго, а не оно што је било потребно. — Како сам знао да he све овако бити! Ја се никад нисам надао, но у души сам увек био уверен, — рече он. — Ја верујем да је ово било прдопредељено. — А ја? — рече она. — Чак онда... — она застаде и опет настави, одлучно гледајући у њега својим правичним очима: — чак онда, кад сам одгурнула од себе своју срећу. Ја сам увек волела само вас, али сам била занета. Ја морам да вам кажем... Можете ли то да заборавите? — Може бити то је на боље! Ви ми морате много опростити. Ја морам да вам кажем... То је било једно од онога што је решио да јој каже. Он се одлучио да јој још првих дана каже две ствари — да није тако чист као она, и да не верује у Бога. То је било мучно, али он је сматрао да је дужан казати и једно и друго. — Не, не сад, доцније! — рече он. — Лепо, доцније, али неизоставно да кажете. Ја се не бојим ничега. Мени је потребно све да знам. Сад је свршено. Он доврши: — Разуме се то, да ћете ме узетп па ма какав је био, — нећете ме се одрећи? Да? — Да, да. Разговор њихов прекиде mademoiselle Linon, која ма да и притворно, али нежно осмејкујући се, дође да честита својој омиљеној васпитаници. Још она није ни изашла, кад дођоше на честитање слуге. Затим дођоше рођаци и отпоче онај блажени каламбур, из кога Љовин није излазио до другог дана своје свадбе. Љовину беше једнако незгодно, досадно, али напори среће све вцше су се појачавали. Он је стално осећао да се од њега тражи много што-шта, што он не зна — и он је чинио све што су му говорили и све му је то приносило срећу. Ou је мислио да његова веридба неће имати ништа слично са другима, да ће обични услови веридбе покварити његову особиту срећу; али се свршило тиме, да је он чинио оно исто што и други, а срећа његова од тога се само повећавала и постајала све впше п више особита, која нпје имала и нема ничега сличног. — Сад ћемо да једемо бонбона, — говорила је М lle Linon,. — и Лзовин је ишао да купује бонбоне.