Delo

АНА КАРЕЊИНА 229 — Баш ми је мило, — рече Свијажскп. — Саветујем вам да букете узимате код Фомина. — А зар треба? — И он је ишао Фомину. Брат му је говорио да треба узајмити новаца, јер he бити много расхода, поклона — А зар требају ноклони? — II он је трчао ка Фулде-у. II код посластичара, и код Фомина, и код Фулде-а, он је видео да су га очекивали, да му се радују и да триумфују његову срећу исто онако као и сви, с којима је имао посла овнх дана. Необично је било то, што су га сви не само волели, него су му се и сви људи, пређе несимпатични, хладни и равнодушни, одушевљавајући се њиме, покоравали у свему, нежно и деликатно опходили се с његовим осећајем и делили његово убеђење да је он био најсрећнији човек на свету, јер је његова невеста била врхунац савршенства. То исто је осећала и Кити. Кад је грофица Нордстон допустила себи да наговести о томе, како је она желела нешто боље, тада се Кити тако разжестнла н тако убедљиво доказала да од Љовина нема ништа боље на свету, да је грофица Нордстон то морала признати и у присуству Китинкином без осмејка усхићења није више сретала Љовина. Објашњење које јој је обећао, било је један тежак догађај тога времена. Он се посаветовао са старим кнезом и добпвши од њега дозволу, предаде Китинки свој дневник, у коме је написано било оно што га је мучило. Њега су мучиле две ствари: одсуство његове невиности и неверовање. Прпзнање неверовања прошло је неопажено. Она је била религиозна, никад нпје сумњала у верске истине, али ју његово спољашње певеровање чак нимало није дирнуло. Опа је љубављу иознавала сву његову душу и у души његовој видела је оно што је хтела; а што се такво стање душе зове — невероватп, то јој је било све једно. Друго признање довело ју је до горког плача. Љовин јој није без унутарње борбе нредао свој дневннк. Он је знао да између њега и ње пе може н не треба да буде никакве тајне, и с тога је решпо да тако треба да буде; али он није дао себи рачуна о томе, како то може на њу подејствоватп, он се није нренео у њу. Тек кад је тога вечера, пред одлазак у позориште, дошао к њима, ушао у њену собу и вндео уплакано, песрећно, услед неноправљивог, њпме произведеног јада, жалоспо н љупко лице, он је нојпно ону нучнну која је разф