Delo

X Р О Н И К А — СВРШЕТАК ИЗЛОЖБА УМЕТНИЧКОГ ДРУШТВА „ЛАДА“ (неколико црта: почетак сликарства у нас пре сто година, публика и њено васпитање). Портре „Госпође Војновићке је не само врло добра но и колористично добра слика, може слободно висити где било на светским изложбама — ма да је нешто слабија у форми; хармонија у црвеном одлично је постигнута. ^Петар Почек јавља се са овим својим радовнма први пут у Србији, несумњиво талентиран, показује одлучну тежњу за бирањем панорамских мотива који су тако карактеристпчнн у Црној Гори. Оригиналном техником — пастозно слика пејсаже који су добри у форми а у колориту истинитп. Ималп смо врло велико задовољство, што нам се дала прилика да виднмо Црну Гору и Боку Которску у слици; ма да су верно показивале сиромаштину тамошње вегетације, пнак су нам мила и драга она брда у којима живи велнки дух српског народа, којн се бори са много незгода а нарочито са својом сиротнњом. Немогућно је изразитп оно осећање, које нас је обузело иосматрајући ону ћелију, у којој под суром плочом леже кости песннчког Генпја Његоша. „Ловћенски висовп“ и Његошев град пријатнп су н добрн снпмцн; посматрајућн пх разумедосмо и опе нстнните оппсе великога песника, грапднозпа епопеја „Горскп вијенац" могла је бити створена само у ономе народу, међу оним кршевима, у брднма па којима праве збор сурп орловп. Са „Ловћенских висова“ Почек нас је пренео у далеко време кадаје Његош про-