Delo

232 Л Е Л 0 слављао бадње вече са својпм главарима. Лепе су му студије „Јесењи зраци“, „Јесен“ и „По Ријеци“, он савесно преносн своје мотиве на дрвене таблице, обрађене донекле и с уметнпчког гледпшта. Овим радовима Почек пам пзазива жељу да што скорије видимо његове озбиљније радове, у којима је слободнији у уметничком разлагању п изражавању, где неће бити везан само за мотпв у којима ћемо лакше осетити и упознати индивндуалпост п колико у себн пма уметннчке културе, какав му је његов интимнпји свет у коме се његова душа креће н крепи, а о чему ове његове сличице не могу да нам даду довољно тачну карактеристику, а пи јасне одговоре. Јоспф Лалић даојеосеби извесну карактеристпку својим радом „Под бременом“. Пма нечега што се врло допало на овој слици, а то је социјална тема, коју је уметник покушао да развије, предмет обраде сведочи да је Лалпћ интелигентап човек, осетљив, даимајаку осетљивост за запажање не само предмета око себе но и њиховнх радња, нарочито оних које долазе као последица напора тога рада. Ова тема је учинила, да је слика свратила на себе пажњу интелигентнијег дела публике. Неколико херцеговки носе бремена грања на плећима преко једне голе планинске косе, своје витке стасове повиле су под бременом — терета, сиротиње и туге, у ваздуху обасјаном вечерњим заласком сунца има пријатног жутила на коме се добро оцртавају тамне фигуре жена. Проблем тампо на светлом прилично је решио. Перспектива и цртеж је ирилично слаб. „Препродавалице у Дубровнику“ су много слабији рад, изгледа да је рађено по фотографији. Перспектива је парочито врло рђава, и фигуре — оне натраг у другом плану слике врло су несимпатичне нарочито она варошанка у белом, између фигура пема ваздуха. Стари Дубровчанин је такође врло слабе вредности. Са својим портретима ^Риста Вукановић чини врло слаб утисак, после својих „ДахиЈ1Р‘ и „Јеврејске молитве“. Широко малане драперпје — иа фигурама ових портрета, стоје у видном контрасту са рђаво насађенпм и слабо цртаним главама, које ]е он радио много скученије п много бојажљивије по своја ранпја портрета са I Ладине изложбе. Слика „свештеника М. Милићевића“ рађена је ншроко — нарочито мантија која стоји у покрету, свежа је и пријатнија од оне „Г-ђице 0. Јовановић", боје на њој су сочније, али главп се има много што шта пребацити, како у форми тако и у цртежу. Вукановић не види