Delo

ШТО ТЕ НЕМА, БОГДАНЕ 259 А да овај беше странац, исполин ни мало не сумњаше, јер имаше јак доказ у његову црну мекану шеширу, добро постриженој жутој бради и округлу трбуху, чега, разуме се, сасвим нема на нашем Косову, осим што може да отрбушњави који зеленаш у цинцарској антерији. Гранде не пропусти видети му на руци златан нрстен с некаквим повећим каменом и прилично господски штап са сребрном рукатком. Здепаста и дежмекаста појава путникова, озбиљан и строг иоглед одмах га уверише да је овај човек господин од оне врсте коју ветар нанесе у Феризовиће, која има прилично новаца и која овде радо проба вина, поручује печене ћурке и пржене пилиће и учи невеште госиопичаре како се хлади пиво, ради чега се за добру надницу шаљу сељаци по лед чак на ЈБуботрн. Па још ако се десн да је то Србпн, ту се човек може надати п доброј напојници, јер Гранде врло добро зна слабе струне Срба странаца и уме врло добро да удари у ону родољубиву жицу музичку, чији рефренп уопште неже те људе нашега рода и отварају њихове новчанике као она знаменита разбојнпчка трава браве и катанце. Гранде га проведе кроз велико двориште и уз нрљаве лествице изведе га на горњн спрат, отворивши му најбољу господску нумеру, где одседају само консули и велика господа нризренска. Спусти ствари, подиже засторе прозорске, неком крпетином хитно превуче два-три пута по ирашнњаву столу, на брзо јурну ходником и са врха степеница поче да внче као да се појавио пожар: — Мито бре! Мито, враг ти нанпно котило, брзо овамо!.. Воду за мијење, за пијење, слатко и каву. Брзо, бре ђавол ни један! Господин један дошао. Велики госноднн шапкалија и Србин. Брзо скрши врат овамо!.. Момак Мита у каљавој предњачп дотрча и кад спази Гранда, попреко га иогледа, јер га овај често пута тако звао за господу која му је иосле свега његовога трчања н услуживања давала цигло по два гроша напојпнце. — Ајде скрши врат од туј, бивол нп један! — отноздрави Мита, на мрзовољно пође ка господској нумерн, а Гранде uaниже ка газда Станку да га известн каквога му је госиодина довео. Газда беше у својој магази и чнм га још преко дворишта опазн, више се паже за својом тезгом, што је чинио тек у крајње