Delo

266 Д Е Л 0 — Ти знаш, брат Петко, да ја сад имам код себе само аустријске новце,, те ћу ти платити после два-три дана кад ми новац стпгне из банке. — Лако је за паре, господине. — Је ли?.. Али шта је ово? Јеси ли ти луд: печена ћурка 18 гроша, бурек 10, татлије... Зашто овако ниске цене, а? — Па доста је, господине — чисто се извињавао сиромах Звездан: — како Србину и брату... — Остави ти то. То је којешта. Ево овако ћемо — па узе писаљком понрављати цифре: — место 18—36, место 10—20 и тако даље. — Хвала ти, господине, као Богу! — превија се ашчија готов и руку да му пољуби. — Тако, брате, заслужио си. Ви сте сви овде наивне добричине. Кад се Богдап весели хоће добро н да плати. Не жалите кад вам је пало, јер ћете ме пожелети. Свакад не долазе оваки Богдани. Хе... рећи ћете ви некад: „Што те нема, Богдане?..“ Трећега дана загакаше гуске и заћакташе ћурке по велику дворишту Станка Стојадиновића. Станко се шетка по љима као неки ћуран, диже их и показује господину Богдану, који је уосталом веома задовољан, те једнако хвали и газду и његове момке. Углавише да почекају још дан-два док и Гранде с рачунима дође, па да се товари и шаље. Кад се тако лепо здоговорише и сложише, они с великом нратњом заређаше по крчмама, да остатак дана проведу у пићу, ншроком и бесном, да се цело Феризовиће чуди и диви. Најзад, четвртога дана г. Богдан сиђе код газда Станка у магазу и рече му да још прибира живину, а он ће до Гњилани да види Ново Брдо и да отуд пошље живине ако је буде било. Он би, рече, радо повео и њега, али кога да остави овде, где је толики капитал уложен. Станко пристаде и без речи даде потражепих петнаест лира, погодп му фијакер, спреми све за пут и јави осталима да дођу па испратницу. Од намераване закуске дошло је до правога банчења, опет на рачун г. агентов. Тек око подне, пијан као цица загрли он газда Станка, једва дође до кола и паде на седиште као сноп. Онда скиде шешир диже га у вис и ирнјатним језиком проговори: