Delo

ШТО ТЕ НЕМА, БОГДАНЕ 267 — Збогом, браћо моја! До виђења! Вашу љубазност до гроба нећу заборавити, а надам се да ћете се и ви мене често сећати. Да богме... И увек ћете уздакнути: „Ах, што те нема сад, Богдапе?!.Збогом ! Кола зазврјаше и брзо се изгубише у прашини пут Гњиланн. Станко га је узалуд дуго очекивао са свпма гускама и ћуркама. Јамачно преко Бујановца и Ристовца њега је коначно покрила незнан. А Феризовиће одиста и сад врло често уздише: — Што те нема, Богдане?.. Битољ, 1908 год. Гр. Божовић